Zrnca mudrosti

Ovo je top 5 najupečatljivijih izjava domaćih političara, po mom izboru. Izjave koje su napravile razliku u poimanju politike, poimanju upravljanja državom, ili samo u mom poimanju ljudskog razuma.

Mesto broj 5.

Jedini duet na listi. Visoko plasiran ne zbog kvaliteta melodije ili glasovnih mogućnosti (mada nemalih), već zbog toga što najvernije predstavlja vrhunac kolektivne šizofrenije jednog naroda. Melodija je premijerno izvedena u Narodnoj skupštini, a otpevali su je Dobrivoje Budimirović i Raka Radovanović:

„Slobodane, Slobodane, ti si komunista.

Volimo te, volimo te, ko Isusa Hrista.“

Sudar svetova, kolizija materijalističke ideologije i duhovnog vođe, sluti se i malo Bećkovićevog „lepa kao da uopšte ne postoji“ – neprirodna ljubav obolelog naroda kulminira u svakom retku lirike.

Mesto broj 4.

Srbi su uvek voleli sve svoje diktatore. Ispostavilo se, naročito mrtve diktatore. Što Srbin voli da pusti suzu za diktatorom, to je čudo jedno. Kralj Aleksandar uredno otkukan; za Lekom Rankovićem grozne suze prolili; Tito – oplakivanje još traje; Milošević, bilo je suza, bilo je, da se ne lažemo. Em onih 80 hiljada na komemoraciji, a ko zna ko je sve u tišini i sigurnosti sobe šmrktao i gutao suze... Elem, 4. mesto je izjava, koja je prvi put Srbima stavila do znanja da je „hemija“ obostrana. Slobodan Milošević i:

Volim i ja vas!

To je bilo milina videti, Zahuktali diktator govori o 5 i po milijardi nesrba i nepravoslavaca, govor dostiže kulminaciju, iz publike se čuje: „Slobo, mi te volimo“ i, prvi put, naš diktator pokazuje slabost, na trenutak dopušta da izgubi nit i zajapurenoj masi dobaci, nonšalantno i iskreno: Volim i ja vas. Ih, ma, SLOBO, SLOBODO, bio si pravi mangup.

Mesto broj 3.

Jedna od izjava vrhunske pragmatičnosti. Izjava u kojoj su nadmašeni autori maksime „Cilj opravdava sredstvo“ (Jezuite, a ne Makijaveli, kako se pogrešno veruje). Prvi Srbin koji je shvatio da protiv Srba vredi samo SS logika: „prvo pucaj, pa traži ausweis“. I, naravno, toliko pragmatičan da tu izjavu da sa dovoljno bezbedne udaljenosti, Zoran Đinđić i:

„Samo nastavite, popustiće oni“

Na kraju je uspelo ali, na žalost, ne zadugo.

Mesto broj 2.

Još jedan čovek koji je izjavom zaslužio doživotno vlasništvo nad izvršnom vlašću u Srbiji. To što je praktično živ, za tu poziciju ga čini mnogo kompetetnijim od prethodno navedenog političara. Pleni razbarušenim imidžom zanesenjaka-rokera-mislioca, ali je u suštini, osoba koja bi vas vrlo lako lišila života, odnela u šumu, zakopala, betonirala rupu i stavila klavir preko. Već pominjani, Aca Vulin i:

(Studentske demonstracije u ONA vremena, zima u belim kočijama... – Policija prska demonstrante vodenim topovima)
Pitanje: Gospodine Vulin, zašto ste ih prskali hladnom vodom po ovakvoj zimi?
Vulin: Šta je trebalo, mlakom vodom da ih prskamo?!

To je čovek koji zaslužuje da mu se u ruke stavi aparat prinude sile...

Mesto broj 1.

Apsolutni i nedirnuti pobednik. Od njegove izjave, Srbijom je upravljalo nebrojeno političara, zlikovaca, šljama i stručnjaka ali, već skoro jedan vek, nenadmašen je. Izjava koja denotira vrhunsku moć i dominaciju. Ono što je u svetu porno industrije i primitivnih navijača rektalno ponižavanje slabijeg, u politici je ova izjava. Nikola Pašić i:

(Nikolin sin je umešan u skandal sa uvozom šećera i ne, nije parodija na nešto vama poznato, stvarno se desilo. Elem, Nikolu napadaju u Skupštini zbog do tada nezabeležene pljačke. On izlazi za govornicu)

Nikola: Šta ćete, dete voli slatko. (Mirno se vraća na svoje mesto)

(U Skupštini eskalacija nezadovoljstva, svi viču, urlaju... UKRADENO JE TOLIKO I TOLIKO, ON JE PLJAČKAŠ ... i sl. Nikola opet odlazi za govornicu.)

Nikola: Šta ćete, dete MNOGO voli slatko. (Mirno se vraća na svoje mesto)

To je stil, stari moj...