Oblici života u GSP-u (Busom stari probeharao)

Piše: Filip Živanić

Čvrsto verujem da je april najlepši mesec u Beogradu. Ne samo zbog mog rođendana ili zbog nenadjebivog Čole i njegovog aprila u Beogradu, već je to mesec u kojem Beograd opet dobije onaj svoj ``šmek``, a sva uspavana čula se ponovo aktiviraju. Svih pet. Međutim, jedno čulo proklinje i april i Beograd - čulo mirisa.
Nema brucoša iz provincije koji nije bio zapahnut reskim mirisom aprila i Beograda u nekom od vozila GSP-a i nema brucoša koji tad nije poželeo da se vrati u svoj topli dom, izuči neki fin zanat i ceo život viri pod tuđe haube. Namerno ne pominjem lokalno stanovništvo jer ono o čemu pišem oni su iskusili još sa sedam godina, kad su doživeli svoj prvi april kao đaci i, kao što se da primetiti, to je ostavilo dugotrajne posledice na njihov mentalni razvoj. Većina njih o tome nerado govori i to traumatično iskustvo potiskuje. (izvor: kolega i prijatelj rođeni Čuburac)

Ispod slojeva odeće, tokom pet, šest zimskih meseci, razne gljivice i mikroorganizmi su se hranili delićima kože, podsticali znojenje i strpljivo čekali svoj mesec. Istina, dogodi se ponekad da neki od sledećih primeraka i u decembru probehara autobusom, tramvajem ili trolejbusom, ali takvi slučajevi su veoma retki. Postoji nekoliko vrsta koje dolaskom aprila počnu da se šepure i da sa ponosom dopuste svojim bakterijama izlaz u spoljni svet.

Pokisli penzioner – Gerontorum mokrus
Vrsta koja prezire aprilsku kišu. Prezire i april, tačnije prezire sve oko sebe. Karakterističan miris svog, neprovetrenog, učmalog, penzionerskog doma često miksuje sa aprilskom kišom. Rezultat je miris koji sliči zagoreloj kajgani na kantarionovom ulju. Pokisli penzioneri, poučeni iskustvima iz dugih redova koje često pohađaju i u kojima razmeđuju iskustva sa pripadnicima svoje vrste, znaju da taj njihov mirisni kombo može da im obezbedi mesto za sedenje u bilo kom od vozila GSP-a. Cilj opravdava sredstvo.

Pokisli ciganin - Romanus mokrus
Ne bih voleo da budem proglašen rasistom ili šovinistom, želim samo da konstatujem neke stvari.
Jedna od najvećih nepoznanica vezanih za ovu vrstu je pitanje, da li primerci ove vrste smrde više ili manje od pripadnika vrste pokislih penzionera? Dok se pripadnici prve vrste najčešće kreću pojedinačno, pripadnici ove vrste idu u grupama od po dvoje ili u čoporima, što me navodi na zaključak u korist njihove ’’mirisne’’ superiornosti, ili je reč samo o kvantitativnoj prednosti, prosudite sami.
Naravno da postoje i suprotni slučajevi u ovoj vrsti. Bezskrupulozni vlasnici luna parkova, vlasnici animir dama iz parka kod Ekonomskog fakulteta, jednom rečju, crème de la crème svoje vrste. Prepoznaju se po Armani majicama, farmerkama i mirisima.

Klošar (domaći) - Clossarius domesticus
Što zbog sve gore ekonomske situacije, što zbog sve jevtinijeg alkohola, broj pripadnika ove vrste je u neprekidnom porastu. Omiljeno mesto za život i delovanje im je zadnji deo vozila. Višemesečno uzgajanje bakterija po svom telu obezbedilo mu je sigurno mesto za sedenje i raspravu sa samim sobom, dok se ostatak putnika tiska što bliže vozaču ili bilo kakvom prozorčetu. Sve i da imate želudac od nerđajućeg čelika to vam neće pomoći u ovoj situaciji, rigoleto na sledećoj stanici je neizbežan. Nakon što usta obriše maramicom, svaki brucoš se zakune da će od sutra učiti, polagati ispite, uspeti u životu i kupiti punta.

Klošar (strani) - Clossarius exsternius
Ova vrsta je sezonska, pojavljuje se početkom koncertne sezone i najveća razlika između Clossarius domesticusa i njega je u sopstvenoj odluci ovog potonjeg da bude klošar. Naš čovek je silom prilika postao to što jeste, gubitak posla, odlazak voljene žene sa prvim komšijom i sl. Clossarius exsternius ima moto: mrzim svet i sve oko sebe, ja sam totalno kul a vas ko jebe. Pripadnici ove vrste dolaze u potrazi sa što jevtinijom zabavom i drogom. Znaju da lokalno stanovništvo ima toplu dušu slovensku i da će se lako ogrebati, ne samo za opušak, već i za čitavu cigaretu. Smrad mu je ekvivalentan smradu klošara domaćeg.

Šljaker - Homo fisikalis
Pripadnici ove vrste se raspoznaju po sintetičkoj košulji na kojoj, u predelu pazušne jame, imaju močvarne barice različite veličine. Omiljeni rukohvat im je onaj koji je zakačen za krov vozila, kako bi svoju baricu elegantno plasirali drugim putnicima pod nos. Neki od pripadnika ove vrste hleb ugodno smeste podno druge miške, kako bi mladunce, koji čekaju kod kuće, počastili i finim, sočnim, prelivom. Ova se vrsta od drugih izdvaja po tome što nema kontinuitet u smradu. Smrdi, uglavnom, na dnevnoj bazi, odnosno dok sutra, ponovo, ne obuče svoju omiljenu košulju.

Svestan sam da ovo nisu sve postojeće vrste već samo neke od njih. Namreno nisu pomenuti Strokavi tinejdzer ( Aljakvus gimnasiorum ), Napuderisana fufa ( fufus puderius ) jer je njihova moć kamuflaže znatno veća od gore pomenutih vrsta. Tačnije, njima se u istraživanju ove oblasti još ne pridaje veliki značaj.

U sledećem tekstu: Grejač, Pipač, Izopačeni rukobludnik, Tragač, Snajper baba i drugi.