Po popisu stanovništva iz 2001. godine, u Srbiji živi približno 94% autohtonih Srba ruralno-folklornog tipa. Kako oni biraju imena za svoje mezimce, naravno, muškog pola? Shodno rezultatima popisa, očigledno je da ovde otpada ralog nevoljenog deteta, sin je, prosto, više voljen, a problemi prilikom imenovanja istih (sinova) leže upravo u prevelikoj ljubavi.
1. Ivan, Dejan, Marko, Jovan, Milan, Stefan, Nemanja, Vladimir, Predrag, Nenad itd. – Važno je imati u vidu da je ovo jedina grupa za koju ne važi gore navedeno. Vaš otac je, jednostavno rečeno, čovekomrzac. Još vam je gore nego devojčicama koje su bile dvadeset šesta briga. Zamislite kakvo je tek osećanje prema vama kada ste, iako polom predodređeni za veću ljubav, dobili tako bledo i uobičajeno ime. Sa Markom, roditelji su se i dodatno poigrali. Šta mislite koje će mu slovo ispred imena dodavati podli vršnjaci, ne bi li prekratili put ka školi?
2. Dragoljub, Zdravko, Marinko, Miroljub, Miljko itd. – Kada se mali, toliko željeni, kuronja i naslednik krsne slave rodi, red je da se popije. Kako je, kod autentičnih Srba, mera u „popiti“ srazmerna pamćenju afričkih golubova (gotovo nepostojeća), alkohol brzo uzme svoj danak. Već između druge i treće flaše, krv prađedovska krene da zaziva jekom gusli preko golih brda. Pijani otac i kum počnu da se prisno grle i, nažalost, daju vam ime po gore pomenutom, počivšem pradedi koji je, gotovo po pravilu, slavno poginuo u nekom minulom ratu. Pritom, za Marinka važi što i za sirotog Marka.
3. Vojislav, Aleksa, Andrija, Velimir itd. – Za razliku od dečaka iz prethodne grupe, kojima su deke još žive, dečaci iz ove nisu blagosloveni činjenicom da je voljeni deka živ. Ime dobijaju po istom principu kao i prethodna grupa, s tim što bi trebalo da asocira na slavne seni nedavno preminulog deke. U principu, za njih, iako nesvesnih toga, dekina prerana smrt je jedna mala sreća u nesreći.
4. Velisav, Dojčin, Živadin, Timotije itd. – Jebiga…
5. Vanja, Vlada, Saša, Miša itd. – Ova grupa je najčistiji primer činjenice da prevelika ljubav nije dobra. Stari je, (kao pravi Srbin) možda jedini put u životu, popustio uzavrelim emocijama i… Dao vam polužensko ime. Priznajte da vas tata, sa suzom u oku, ponekad nazove ćero, obično pred sestrom koja nije dobra, poslušna i mazna kao vi. Ona izlazi još od trinaeste, a vi ste i dalje tatin bebac… Nepravda, pa to ti je.
6. Valentin, Rafaelo, Grigorije, Konstantin itd. – Sećate se priče o neostvarenim umetnicima? Jedina je razlika što tati na imenu niko neće zameriti, čak ni deda-teča, nešto konzervativniji tip. Iako večito namršten, kada ga malenom rukom cimnete za brk, dok se igrate brojnim ordenjem na njegovim junačkim prsima, nevoljno će priznati nešto u stilu: Biće to dedin glumac. Ubrzo će shvatiti da umetnost i nije dovoljno muževna, pa će dodati, krupnim glasom: I veliki jebač, na dedu! Kada ga precizni baba-tetkin lakat usmeren u lumbalni mu predeo podseti da i ona sluša, već će biti kasno.
7. Leon, Antonije, Mišel, Kiprijan itd. – U ovom slučaju cilj nije impresionirati komšiju, vas tata ipak previše voli, a za impresioniranje komšije, dovoljno je i ćerkino ime. Naravno, da se razumemo, vaš tata jeste seljak koji je onomad došao do nešto para, pa guzici diže nivo. No, vašim imenom, on želi da impresionira jedino sebe. Prosto obožava kako se njegov glas prelama o mermerne svodove dnevne sobe dok viče: Leeeeoneeeeee, eeeoneee, neeee, eeee, požuri na zlatnu nošu! verovatno će vam uvek izgovarati ime glasnije nego je pristojno.
8. Lepoje, Milinko, Obrenko, Petrašin, Radašin itd. – Daleko najneprijatnija imena u Srba. Za ova imena su zaduženi očevi koji se prave da više vole svoje kćeri. Intimno, oni tu činjenicu osećaju kao protivprirodni blud i, projektovanjem unutrašnje patnje, pokušavaju da stvore spoljni faktor neljubavi prema vama. Zbog toga vam daju ime koje će im se gaditi da izuste. Ne brinite, oni će ceo život biti nesrećni koliko i vi.
9. Stojan, Đorđe, Boško, Novak i sl. – Vaš stari je imao najbolju nameru, toliko se trudio da izbegne folklorni radikalizam… Međutim, bio je isto toliko pijan da je prevideo, opet, zle vršnjake. Bićete nepresušan izvor zabave i to u stihu, kod malo veštijih i u ukrštenoj rimi… _ole – vole, _ole-vole…. Zvuči poznato?
Нема коментара:
Постави коментар