Na slovo, na slovo A…(ateizam vs. areligiozni)

Piše: Sonja Martić

U poslednje vreme vlada poplava ateizma- zapravo, on je postao sinonim za toleranciju, kritičko razmišljanje, obesmišljavanje religije, čak i kospomolitizam. Svi su ateisti- od osvešćenih pevaljki do frustrirane omladine. Međutim, mora se povući jedna jasna granica. Nije ateista i onaj koji pobija postojanje Boga i onaj koji o pitanjima religijskih normi nikada nije razmišljao niti ga zanimaju. Sad je moderno reći ‘nazovimo stvari pravim imenom’ pa hajde da u tom maniru nastavimo.

Svako ko se ikada zapitao o postojanju Boga i spiritualnom zakoračio je u polje agnosticizma. Agnosticizam je filosofsko i teološko stanovište da je postojanje Boga nepoznato, odnosno da ga je nemoguće dokazati. Agnostik smatra da religijske norme i tvrdnje treba da budu dokazane naučnim metodama. Postoje agnostici koji veruju da je duhovna spoznaja moguća, ali ne u potpunosti, i da oni lično nemaju takva saznanja (‘Dok ne vidim, ne verujem’.). Za agnostike je karakterističan skepticizam (prisutan u mnogim delima realizma), a napoznatiji agnostik je svakako Čarls Darvin.

Ateizam je svakako u korelaciji sa agnosticizmom. To je verovanje da Bog ne postoji i protivstav prema učenju onih koji pripadaju religiji. Kao i u agnosticizmu, mogu se izdvojiti dva stepena ateizma: slab ateizam- nepostojanje vere u Boga, i čvrst ateizam- verovanje da Bog ne postoji. Postoji dosta poznatih ateista, ali u načnom i kritičkom mišljenju pioniri su Šopenhauer i Niče. U svetu postoji oko 211 miliona ateista (4% stanovništva), a najviše ih je u Kini (preko 100 miliona), zemljama SSSR, Južnoj Koreji, Japanu, Vijetnamu…

Areligiozni & oni van veroispovesti (još zvani: nereligiozni, ireligiozni, nekonfesionalni) su oni koji ne pripadaju nijednoj religiji ni konfesiji, i nasuprot ateistima, svojim pogledima na svet su indiferentni prema svim postojećim religijama. Areligioznost je svojstvena u zemljama koje su pod komunizmom (ili su u nekom periodu bile). Broj areligioznih je veliki (gotovo kao broj muslimana), danas iznosi skoro 806 miliona (17% svetskog stanovništva), najviše ih ima u istočnoj Aziji (kini) i pripadnicama SSSR-a, albaniji (čak 55 %), severnoj Koreji, Kubi, a sve više ih je u Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Ovo je neka gruba podela na ‘verujuće i neverujuće’, tu su i antiteizam, antireligija, ignosticizam, nonteizam, itd…Nažalost, vrlo su česti sukobi neistomišljenika po pitanju vere i spiritualnog, koji odišu svime osim konstruktivnim raspravama, pa tako imamo verujuće koji ateiste posmatraju kao sataniste, i opet neverujuće koji usled nepotkovanosti znanjem izvrgavaju ruglu simboloe i vrednosti verujućih.

Poenta i poruka ovog teksta je da uvaži svačije mišljenje, čak i odsustvo mišljenja.