Priručnik za upotrebu političkih partija u Srbiji

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

DSS (Demagoško-srpska srpska)

Poznata i kao Demokratska stranka Srbije. Predsednik i, ne toliko glasan, glasnogovornik: Koštunica, dr Vojislav. Od uglednog akademskog profesora i potencijalno, velikog heroja demagoških promena, uspeo sebe i svoju stranku da dovede na marginu Ljotićevskog tipa. Najveći uspeh dr Vojislava: stabilna grejna sezona u sumornu zimu, sezona 2000-01. Naime, odbijanjem da ugrozi Miloševićevu dvoglavu aždahu javne i tajne bezbednosti i ostavljanjem na svojim funkcijama Nebojše Pavkovića i Rada Markovića, obezbedio kontinuirano grejanje Srbije na tajna dokumenta uništena i, zarad toplote srpskih domova, spaljena u brojnim srpskim kotlarnicama. Zbog toga, posledično, petooktoparske promene pratio je izostanak promena u smislu ikakvih krivičnih gonjenja i sudskih postupaka (zbog nedostatka dokaza, naravno).
Partiju karakterišu NEDAMO KOSOVO stremljenja, nešto pragmatičnije sprovedena nego kod nekadašnjih saboraca u liku DS-a. Naime, u ovom slučaju, Evropa ima alternativu. Koristeći svoju prividnu, već poslovičnu, neobaveštenost, uspeo da u dva mandata bude predsednik vlade Srbije sa minimalnom podrškom u biračkom telu. Takođe, neobično korisnom pokazala se i tzv. veština-crne-udovice (Latinski naziv crne udovice, Letrodectus tredecimguttatus, potiče od grčke reči latrodectus, odnosno POTAJNI UJEDAČ) koja u toploj postelji čeka da uspavate svoje nesluteće čedo i zatim vešto plasira neodbranjivi otrovni ujed. Šovinista od koga čak i šovinisti okreću glavu (što kažu naši stari, jebeš čoveka koji poružni kada se nasmeje), o čemu svedoče i njegovi izborni rezultati. Neuspeh je posledica zadržanog akademskog načina izražavanja i, za ukus prosečnog pripadnika neobrazovanog plemena, previše intelektualnog postavljanja stvari. Za svoju svrhu, pronašao izvanrednog partnera, čoveka iz naroda, sa svom prefinjenošću i političkim osećajem gumenog čekića – Velimira Ilića, vlasnika NS. Ovaj brak, baziran na pameti jednog i narodskoj potenciji i folklornoj pojavi drugog, izrodio je mnoge uspešno pređene cenzuse.
Partiju podržavaju:
1. Lica sa ličnim interesom
2. Poneki zaluđenik kome je obećana denacionalizacija
3. Glasači koalicionog partnera
Pozitivne strane partije: Ostali tvorci post-petooktobarskih neuspeha i razočaranja, uvek imaju koga da okrive za te neuspehe...