Priručnik za upotrebu političkih partija

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

LDP (Liberalno demagoška partija)

U javnim nastupima figurira i naziv liberalno-demokratska, među nekim slojevima društva poznata, takođe i kao „narkomanska“, „sektaška“ i sl. Predsednik i glasnogovornik: Čedomir Jovanović, poznat i kao Lepi Čedica, Ahhh Čedica ali i Narkomane-puši-ga.

Poznat i po ubrzanom govoru, koliko i po veštini neodgovaranja na postavljeno pitanje. Novinarima, pored Gorana Svilanovića, najomraženiji sagovornik. Okosnica programa partije se spočitava već u njenom nazivu liberalno-demagoška. Ključno oruđe u dnevno političkoj propagandi je opšte mesto(u daljem tekstu OM – jedno od glavnih oruđa partija na srpskom, što bi Blic rekao, „političkom nebu“. Količina OM se izražava koeficijentom OM (KOM) koji predstavlja broj opštih mesta u jedinici vremena. Opšte prihvaćena jedinica je Opšte mesto po minuti (OMpm). Ubedljivo vodi LDP sa 8,4 OMpm, slede SRS i DS (8,1), SNS (8), SPS (7,8). Uobičajena je sledeća klasifikacija: 0-1 OMpm – idealno (teorijski model, ne postoji u praksi), 1-4 OMpm - umereno demagoške partije, 4-5 – uvećano demagoške, preko 5 – ekstremno demagoške, poetski rečeno seratorske...). Opšte mesto služi za pribavljanje podrške uzduž i popreko neobrazovanog plemena. Stručnim licima i osobama sa nezgodnom osobinom upotrebe racia, govor partijskog glasnogovornika izgleda otprilike ovako: Lična zamenica, OM, OM, glagol, OM, priloška odredba, OM... Pojedini teoretičari tvrde da je Predsednik svojevremeno uspevao da izgovori i do 26 OMpm, ali, opšte prihvaćena prosečna vrednost je 8,4 OMpm.
Povremeno deluje da predsednik vodi partiju na osnovu nekoliko pročitanih pamfleta o liberalizmu, poput tipično Oprinskih ponuđenih rešenja, „Kako do liberalizma u 10 koraka“, „Liberalizam i ja“, „Moj lični liberalizam“ i sl. Na zalost, u svoj, skromni, kalup, uspeo da utamniči i neke ozbiljne intelektualce, poput Vesne Pešić i Žarka Koraća. Do skora poznata kao partija koja najglasnije kritikuje i najtiše nudi rešenja. U skladu sa tim, novi slogan partije biće IMAM REŠENJE. To izgleda otprilike ovako. Lider partije okupi nekoliko osoba koje su u toku studiranja polagale političku ekonomiju. Te osobe priđu NB (Nemoćnoj bakici) na nekom poznatom svratištu te vrste.
Sledi konverzacija:
Stručnjak: Dobar dan, bakice
NB (pomalo nezgodno pritešnjena uz zid obližnje zgrade, sa kamerom uprtom u uplašenu facijalnu ekspresiju): Dobar dan, sine.
Stručnjak: Bakice, znate li vi da ćemo mi za vas iskristalisati liberalni amalgam teorijskog novuma?
NB (sa očitim olakšanjem): Hvala vam, sine, evo potpis.
Delovanje partije podržavaju tri grupe lica:
1. Lica sa ličnim interesom
2. Idealisti-zaljubljenici u lik Predsednika – njegove reči slušaju kroz nežnu koprenu uzdaha „Ahh, Čedica, kako je mlad i lep“
3. Deo neobrazovanog plemena koji reči sluša kroz nežnu koprenu uzdaha „Ahh, Čedica, kako je mlad i pismen“ ili „Ništa ga ne razumem, mora da je veoma učeno.“
Dobre strane partije: Seksipil Biljane Srbljanović, gotivni acid jazz u reklamnim spotovima...