Priručnik za upotrebu političkih partija u Srbiji

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

SNS (StiropoL nada Srbije)

Ordinira i kao Srpska Napredna Stranka, Progresivci, ali, među zlim jezicima, još kao „šešeljevci“, daleko bilo „izdajnici kumstva“ i sl. Prva ličnost partije je Tomislav Nikolić, Toma za prijatelje. To je čovek u kome je kulminirala kriza srpske desnice. Toma je pre svih uvideo da svi ideali srpske desnice odumiru jedan za drugim („KaVlovac, KaVlobag itd.“, „Južna Srbija – nikad Makedonija“, „Crna Gora srpska Sparta“, „NEDAMO KOSOVO“ i sl.). I tako.... rek’o Mu je jednog dana, od ljubavi se ne živi... Čim je shvatio da poricanje stvarnosti ima limite u njegovoj skromnoj personi, Toma je od Đakona, postao prvi izdajnik Dogme. Dogmata je postao gandijevac, a gandijevac ima slabu prostatu. Odatle StiropoL demokratija. Komfor od koga bi pravi Gandi okrenuo glavu... Jedno stoji, ne računajući rahmetli Miloševića i komemoracije onomad, od praktično živih lidera, Toma je okupio najviše ljudi na jednom mestu. I još jedno valja priznati. Evo, Velja bio skojevska macola, blistavu karijeru počeo u čačanskoj Hidrogradnji, braneći vozačima koji su kamion okitili badnjakom da uđu u krug fabrike, Tadić ponikao kao pitomac kvazi-komunističkog wunderkind-a Ljube, Dačić bio Miloševićev fresh prince itd. Tomina prošlost je čista kao ruda soli iz utrobe Himalaja, u veku kada je napadati komunizam (naročito kada nisi siguran šta je to tačno) najveći dokaz sopstvene vrednosti. Prosto, Toma je do pre 15 godina bio niko i ništa. Među pripadnicima plemena, iznenađujuće, anonimnost je najveći legitimitet. A preotimanje mladoženje Koštunici, diskutabilno je kako će da prođe. Rodilo se, valja ga ljuljati, ali, sa dve tate, teško je reći. Kako će, poslovično staloženi Velja da pronađe sebe u braku punom odricanja (od šutiranja u prepone, naročito) i sedenja na stiropoLu, videćemo.
Partijski glasnogovornik je Aleksandar Aca Vučić, voli Zvezdu i jogu, hobiji su mu „Zašto vičete gospodine tehnika“ i držanje prekrštenih prstiju dok se trudi da izgleda razumno. Nekada Šešeljev fresh prince, znatno mršaviji, i u novoj partiji je ostao siva eminencija. Za dve stvari srpski narod naročito treba da mu bude zahvalan. Dobro, za prvu uglavnom mediji. U vreme Acinog stolovanja, sigurnost cenzure i novčane kazne medijima bila je nekako ospokojavajuća. Ponikao je iz redova Miloševićeve omiljene opozicije, istovremeno se namećući kao Miloševićev najveći kritičar. Neobrazovanom plemenu dosta. Onom u manjini, uspeo sa nametnuti samo kao Karađoz, groteskna figura. Druga stvar, nekako je od opšteg značaja i zamajac nacionalne osvešćenosti. U stvari, to je trenutak kada je Aca pokazao da je više nacionalno osvešćen nego čak i tetovirana ruka Bore Čorbe. Dok ste se vi, pardon, smo se mi kukavice, ratno-agresorsko-huškačke 1999. godine tiskali u raznim podrumima smešno male kvadrature, podno slojeva litosfere i armiranog betona, Aca Heroj je sebi nabavio stan ozbiljne target kvadrature u sred Beograda. Time je, statistički, skinuo sa naših pleća veliki procenat šanse da budemo pogođeni, i prebacio ga na svoja. Zli jezici sada govore da je šteta što njegova žrtva nije dovedena do kraja, ali to su samo nezahvalnici koji se nerado sećaju ličnog kukavičluka, kada su u potaji priželjkivali da poseduju što manju kvadraturu potencijalne mete.
Partiju podržavaju:
1. Javno, imenom i prezimenom, retko ko. A onda, simptomatično, na svakim izborma dobije cca onoliko glasova koliko Srbija, po popisu, ima stanovnika koji su nepismeni ili su završili samo osnovnu školu, a to nije malo...
Dobre strane partije: Deluje u Srbiji gde je gotovo nemoguće biti više loš od drugih partija na političkoj sceni. Posvojili su genijalnog idealistu i genijalnog pragmatičara (?!?!?!), Acu Vulina. Ivicu Dačića svakako ima ko da zameni, a, priznajem, uvek ću se rado sećati esencije Vulinove politike i osećaja za prinudu sile.
(Studentske demonstracije u ONA vremena, zima u belim kočijama... – Policija prska demonstrante vodenim topovima)
Pitanje: Gospodine Vulin, zašto ste ih prskali hladnom vodom po ovakvoj zimi?
Vulin: Šta je trebalo, mlakom vodom da ih prskamo?!