“Džimi ima osam godina i treća je generacija heroinskih zavisnika, predivan mali dečko plave kose, somotskih smeđih očiju i sa kožom poput bebine, prošaranom ožiljcima od igle...
...Džimijev svet je svet teških droga, brzog novca i dobrog života koji to dvoje, po njemu, donose. Svaki dan, narkomani u trpezariji njegove kuće kupuju drogu od Rona, majčinog ljubavnika koji se uselio. Spremaju je u kuhinji i koriste u spavaćim sobama. I svaki dan, Ron ili neko drugi, „uradi“ i Džimija uranjajući iglu u njegovu koščatu ruku, šaljući četvrtaka u hipnotički trans...
...Ron se vratio u dnevnu sobu sa špricom u ruci, pozvao je malog Džimija: „Daj mi ruku.“ Uhvatio ga je iznad lakta, njegova velika šaka je zaustavila Džimijevu cirkulaciju. Tanka igla lagano je kliznula pod dečakovu meku kožu, kao slamčica zabodena u sredinu sveže ispešene pite. Tečnost u špricu se pomešala sa Džimijevom krvlju, koja je potom ponovo ušpricana u Džimija. Džimi je tokom procedure držao zatvorene oči, onda ih je otvorio i brzo pogledao po sobi. Otišao je u svoju stolicu za ljuljanje i seo, bio je u „tripu“.
„Vrlo skoro, čoveče“, rekao je Ron, „moraćeš naučiti da ovo radiš sam.“
Ovo su delovi članka „Džimijev svet“ koji je Dženet Kuk objavila u Vašington postu 29. septembra 1980. godine. Samo šest meseci kasnije, 13. aprila 1981. Dženet je za ovaj članak dobila Pulicerovu nagradu. Priča je odmah izazvala veliku kontroverzu, mnogi su zahtevali da Dženet otkrije identitet i adresu dečaka, kako bi mu se pomoglo. Sve vreme, Dženet je odbijala, tvrdeći da mora da zaštiti svoje izvore, ali i da bi joj žvot bio ugrožen, ako bi otkrila gde se skupljaju narko dileri. U međuvremenu, gradske vlasti su intenzivno tražile Džimija, uporedo sa glasinama da ga je novinarka izmislila. Tadašnji gradonačelnik Vašingtona, Marion Beri, tvrdio je da je Džimi pronađen i da se grad stara o njemu. Uredništvo Posta štitilo je svoju novinarku, negirajući sve optužbe.
Dva dana nakon dobijanja Pulicera, 15. aprila, Dženet je priznala da je tekst izmišljen i vratila je nagradu.
Godine 1996. magazinu GQ dala je intervju o ovom događaju. Pravo na film, po priči ovog intervjua je prodato za milion i po dolara.
Нема коментара:
Постави коментар