Ego-trip jednog novinara

Pismo koje je, svojevremeno, student novinarstva poslao svom Profesoru i, igrom slučaja, Glavnom Uredniku Ovdašnjem, Dragoljubu Žarkoviću, i na koje, razume se, nije dobio odgovor:

Poštovani Glavni Uredniče Ovdašnji,
Moje ime je Marinko Drinjaković. Trenutno pišem diplomski rad na Fakultetu političkih nauka, smer novinarsko-komunikološki. Da budem potpuno iskren, malo mi je neprijatno da Vam pišem. Da je tu moj brat Bole, on bi mi pomogao i za tili čas bismo sastavili ovo pismo. Ovako, pošto bata Bole nije tu, moraću sam, pa kako ispadne.
Inače, bata Bole bi to bolje sastavio zato što je on završio srednju ekonomsku školu i, kao takav, u posedu je mnogih znanja o novinarstvu. U stvari, bata Bole je imao neke poznanike u izvesnim novinama i trebalo je da mene tamo "ugura", medjutim, oni videli da je bata Bole završio srednju ekonomsku, pa odmah njemu ponudili da radi kod njih "na plavo"... Ili "na crno", zaboravio sam. Kažu da je to u našim medijima uobičajeno. Lično, o tome ne bih mogao da sudim. Kao ni o tome zašto srpske medije zovu McDonald's mediji. Kažu da ih zovu tako zato što rade na principu rotacije volontera. Elem, tu se bata Bole i ja posvađamo. Tada sam još bio mlad i pun ideala, te sam mislio da je podli bata Bole kriv za sve, a da mediji, zapravo, žele da zapošljavaju mlade novinare, pa i da ih plaćaju, prijave... a sve to da ne bi zapošljavali nestručna lica “na crno”. U stvari, samo nisam imao sluha za uređivačku politiku, što je moja, a ne Vaša greška.
Kažu da čovek koji nije idealista u mladosti nema srca, a, ako idealista ostane u zrelim godinama, nema pameti... Uopšte ne mislim da sam dostigao te zrele, ali idealista više nisam. I sam se čudim zašto. Da ne dužim, novinar sam bez posla (tačnije, malo “pečem zanat” u jednom, na žalost, neprofitnom listu) i obraćam Vam se kao čoveku i kolegi, koji je igrom slučaja i Glavni Urednik Ovdašnji. Čak sam spreman i da u tekstovima ne kritikujem zakupce reklamnog prostora u Vašem listu, jer je to jedno od esencijalnih znanja stečenih na Vašem predmetu – Istraživačko novinarstvo. Pritom sam iz malog mesta u preriji, grada Čačka. Pokušavam da se izborim za egzistenciju i dalje pomalo verujući da je to mogućno postići obrazovanjem i intelektualnim sposobnostima (a lepo mi je tata govorio da studiram mašinstvo i odem u inostranstvo). Ako završim u svom malom gradu u preriji, Vas ću smatrati odgovornim za to što je moj talenat iskorišćen za promociju izvesnih političkih stranaka u njihovim glasilima, u rodnom mi gradu. Samim tim, bićete odgovorni i za njihove eventualne izborne uspehe. Za svaki slučaj priložiću i CV, a Vi ćete me, nadam se, razumeti. Hvala na vremenu.
S poštovanjem,
Marinko Drinjaković