Priručnik za upotrebu političkih partija

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

DS (Demagoška stranka)

Poznata i kao Demokratska stranka, ali i kao „žuti“, „lopovi“ itd. Predsednik, glasnogovornik i, praktično, otelotvorenje stranke: Boris Tadić Ovdašnji. U fizičkom smislu, svakako najupečatljiviji političar u Srbiji. Sklon da koristi svoju nedvojbenu lepotu kao što je Herkul Poaro koristio pojačan francuski naglasak – da zavara neobrazovano pleme. Dok omasovljena populacija i politički protivnici podsmešljivo plasiraju komentare tipa „maneken“, „Lipicaner“ i sl, Boris Ovdašnji sasvim neprimetno izgrađuje unutrašnje autoritarno ustrojstvo DS, a, još neprimetnije, isto takvo ustrojstvo države (za šta bi mogao dobiti Nobelovu nagradu, jer je, u teoriji, ravno podvigu izrade, recimo, drvenog šporeta, no, u praksi se pokazalo kao mnogo delotvornije od istog). Paralelno sa tim, nameće sebe i kao otelotvorenje Srbije, budući njen Predsednik (Naime, u smislu političkog uređenja, bilo je nebrojeno pokušaja da se upravlja neobrazovanim plemenom, počev još od Srednjeg veka. Ovde moram parafrazirati Pračeta. U liku Borisa i njegove (kada kažem njegove i mislim NJEGOVE) DS, evoluiralo se do demokratije i demokratskog principa „jedan Čovek – jedan Glas“. Taj jedan Čovek je Boris, a taj jedan Glas je njegov Glas).
Takođe, budući dvostruki Predsednik, poznat po tome da koristi položaj Predsednika države da promoviše svoju partiju u svakom mogućem momentu, pa i nemogućem, kada smo već kod toga. Na polovini trenutnog mandata, Predsednik nam obećava EU u 2015. godini, samo ako njegovu stranku izaberemo na još jedan mandat.
A sve je počelo obećavajuće pre 20tak godina. Okupljena grupa intelektualaca delovala je... Pa, jednostavno je reći, možda je „onda“ bilo bolje jer je postojala NADA da će biti bolje. Kao što je spomenuto, na srpskom „političkom nebu“ DS deli stabilno drugo mesto sa 8,1 OMpm. Trenutni događaji najavljuju žestok napad na samo čelo tabele. Fudbalski rečeno, kada dođe do OM, vladajuća partija beleži suve pobede, tri boda u gostima, pa tri boda na domaćem terenu. Za razliku od LDP, koristi se sasvim drugom vrstom OM. Najčešći su socijalna pravda i, „najskuplja srpska reč“, Kosovo (NE DAMO KOSOVO, ili, u Srbiji uobičajenija verzija NEDAMO KOSOVO je ubojiti mač Opšteg Mesta koji veštim manevrom probija oklope i lomi štitove garda neukog plemena. Do skoro. U poslednje vreme, deluje da izgladnelo pleme ima sve manje razumevanja za epsku borbu DSa za Kosovo i da sve više insistira na zadovoljavanju osnovnih fizioloških potreba (fizioloških poput utoljavanja gladi, ali i nešto manje fizioloških poput prava na rad, lični dohodak i sl.) Pleme zbilja postaje nezahvalno). Da pojasnim, srž tehnike NE DAMO KOSOVO je pozivanje na lažni patriotizam i kvazinacionalizam. Time se DS svrstao u red stranaka desnog centra i desnog ne-tako-centra, dok istovremeno propagira pomeranje ka levici. Sofisticirano je uočeno da je rahmetli Milošević (Milošević – Svrgnuti diktator i tribun, objektivni krivac za stanje u državi u periodu 1989-2000. Takođe, omiljeni izgovor većine političkih lidera za probleme u periodu 2000-2005. pa i 2005-2010. godine) neobrazovano pleme dobrim delom održavao hipnotisanim upravo tom tehnikom. Računa se na to da će se u plemenu razbuktati vekovni plamen predaka na osnovu verovanja da su 1389. godine silni sebri i težaci izginuli zbog majke Srbije i vere pradedovske, a ne zato što im je drčni vlastelin usmerio kretanje precizno nacentriranim kopljem u zlatnu sredinu između leve i desne plećke. Takođe, činjenica da je Knez Lazar pre Turaka ratovao i porazio, do tada, najmoćnijeg srpskog velmožu, odlično je poslužila za uvođenje termina domaćeg izdajnika u srpsku političku realnost. Stranka pokazuje sve veći koalicioni potencijal (upotrebiti reč koalicioni potencijal ovde, zapravo je propuštanje odlične prilike da se upotrebi reč kurvarluk), posebno u smislu flertovanja sa najvećim političkim takmacem i, u poslednje vreme, novootkrivenim bratom blizancem SNS. Sve to nam obećava još mnogo godina vladavine Njega i Partije, u zdravlju i veselju (Ironija)
Partiju podržavaju:
1. Lica sa ličnim interesom
2. Poneki idealista
3. Omasovljeno pleme
Dobre strane partije: Boris Tadić je lep.