Ustajte, vi zemaljsko roblje

Postoje neka pitanja koja muče sve nas, postavljamo ih sebi redovno, prilično uvereni da nikada nećemo saznati odgovor. Recimo: Kada će napraviti vremensku mašinu; Šta je, koji kurac, „multimedijalni umetnik“; Kada će smradovi naučnici usavršiti nešto od koristi za čovečanstvo, a ne samo puške koje pucaju iza ugla, bombe koje zagarantovano ubijaju decu i ljubičice u krugu od 80 milja i sl; Kada ćeš biti kul kao Samuel L. Jackson u Petparačkim pričama (Say "what" again. Say "what" again! I dare you! I double-dare you, motherfucker! Say "what" one more goddamn time!)... Naravno, jedno od ključnih pitanja je: KAKO ZAJEBATI SISTEM. E, ako si običan čovek i nemaš “više para nego što krava može da popase” (osećaj za poređenje novobogataša), ne možeš ga zajebati, ako ti sam ne dozvoli. Možeš da pokušaš ali ti je jedina nada da budes jako šarmantan ne bi li ortaci, kada se sete tvoje glupe guzice koje trune u zatvoru, razmišljali o tebi kao o gotivnom tipu. Evo ideje.

"Poljubac je susret najlepši na svetu"

Piše: Sonja Martić

• NE OKREĆI SE, SINE

Vozite se kolima. Lukavo si se dosetio i pobacao sve kompromitujuće stvarčice- otvoreno pakovanje kondoma, idiotsko srce sa natpisom `najboljem vozaču`, cd sa Sergejevog koncerta i posvetom na njemu. Na semaforu je crveno, eto idealne prilike da poljubiš to slatko čeljade koje sedi pored tebe. Ali, avaj! Prikaza koja prelazi ulicu ti odvlači pažnju. Roze plišana trenerka, taj pirsing u pupku koji bezobrazno štrči, jeftina nadogradnja izaziva sado porive u tebi. Kasno si primetio da se mala pored tebe smorila. Na pitanje šta joj je, reći će jedno kratko ništa (ako se desi da započnete vezu, verovatno će ti kopati oči, ako se ponovi ovakva scena).

Slike iz života jednog... Kladioničara

Piše: Nenad Pešić

Ok, naoštren si, oči fokusirane, olovka u ruci, lista pred nosom. Sekunde te dele od sastavljenja dobitnog tiketa... Prljavi novac kladioničarskih korporacija tako je blizu... Zamišljaš sebe na šalteru kod sisate plavuše, koja nežnim prstima, mekano miluje tastaturu službenog kompa dok joj poturaš tiket na šalter i govoriš: „Naplata lutko, zadrži sto dinara ili uzmi moj broj...“ Opa, široko, nema šta, kladim se da će uzeti stotku. A sad prestani da balaviš, i saslušaj ultimativne savete za klađenje, zbirane deceniju i kusur u Brazilu i sličnim destinacijama, da krenem:

Momci iz stranaka (i kako ih na'vatati)

Piše: Sonja Martić.

DEMOKRATSKA STRANKA: On je jedan uglađeni đuvegija, u košulji na kose pruge i laptopom ispod miške-od kog se ne razdvaja. Završio je neki državni fakultet, čamio je četiri godine maštajući o lepom životu i sada je došlo njegovo vreme. Realno ne bi dobio posao ni preko omladinske zadruge, ali zahvaljujući podršci stranke radi kao merčendajzer, kurir i kafe nosač. On zna sve, koje boje brus nosi Kondoliza, budućnost svetske ekonomije, da je Nicole Scherzinger zapravo muško.

Kako ga smotati? Postavljaj mu pitanja. Postavljaj mu pitanja. Postavljaj mu pitanja. Kada ćemu ući u Evropu? Koje beneficije ćemo dobiti? Kako Jeremić izlazi na kraj sa svim tim šljamovima u srpskoj politici? Da li Boris vara ženu?

Umetnost prevare, bukvalno

Jednom sam se sa drugaricom koja studira istoriju umetnosti ceo dan raspravljao o tome da li je Duchamp-ov pisoar umetnost. Naravno, ne kažem da o umetnosti znam više od nekoga kome je da zna nešto o umetnosti profesija. Samo da sam uvek sa podozrenjem gledao tu „profesionalnu“ avangardu i anti-konvencionaliste-po-službenoj dužnosti. Otprilike, onako kako muškarci koji su se kao klinci ložili na Kuma, Paklenu pomorandžu ili Bilo jednom u Americi, gledaju sumnjive tipuse i verovatne šonje koji su se ložili na Ratove zvezda ili mjuzikle u kojima glumi Džon Travolta (do pojave ludaka Bartona, poslednji gotivan mjuzikl je Rocky horror picture show, koji je završio eru rok mjuzikla i nakon koga su počeli da snimaju ove sa šljokicama, za sumnjive tipuse), a kasnije na Gospodara prstenova.

Oblici života u GSP-u (Busom stari probeharao)

Piše: Filip Živanić

Čvrsto verujem da je april najlepši mesec u Beogradu. Ne samo zbog mog rođendana ili zbog nenadjebivog Čole i njegovog aprila u Beogradu, već je to mesec u kojem Beograd opet dobije onaj svoj ``šmek``, a sva uspavana čula se ponovo aktiviraju. Svih pet. Međutim, jedno čulo proklinje i april i Beograd - čulo mirisa.
Nema brucoša iz provincije koji nije bio zapahnut reskim mirisom aprila i Beograda u nekom od vozila GSP-a i nema brucoša koji tad nije poželeo da se vrati u svoj topli dom, izuči neki fin zanat i ceo život viri pod tuđe haube. Namerno ne pominjem lokalno stanovništvo jer ono o čemu pišem oni su iskusili još sa sedam godina, kad su doživeli svoj prvi april kao đaci i, kao što se da primetiti, to je ostavilo dugotrajne posledice na njihov mentalni razvoj. Većina njih o tome nerado govori i to traumatično iskustvo potiskuje. (izvor: kolega i prijatelj rođeni Čuburac)

Novinarska je patka pregolema

“Džimi ima osam godina i treća je generacija heroinskih zavisnika, predivan mali dečko plave kose, somotskih smeđih očiju i sa kožom poput bebine, prošaranom ožiljcima od igle...
...Džimijev svet je svet teških droga, brzog novca i dobrog života koji to dvoje, po njemu, donose. Svaki dan, narkomani u trpezariji njegove kuće kupuju drogu od Rona, majčinog ljubavnika koji se uselio. Spremaju je u kuhinji i koriste u spavaćim sobama. I svaki dan, Ron ili neko drugi, „uradi“ i Džimija uranjajući iglu u njegovu koščatu ruku, šaljući četvrtaka u hipnotički trans...

Ili, Kako biti heroj u ova šugava vremena

Piše: Sonja Martić

’’I ne može on meni da glumi frajera a da nije pročitao ništa osim Bele grive!’’

Umalo ne prosuh kafu po tastaturi.

’’Kakva Bela griva, da li si normalna?’’

’’Bela griva, četvrti osnovne, Rene Gijo. Kad se konj davi, a dečak ga gleda sa obale i plače...’’

I poče riba u chatu da mi prepričava lektiru. Prvo sam se smejala kao idiot, a zatim zapanjeno čitala šta je napisala. Kristalno jasno se sećati knjige iz osnovne škole? Ok, tad nije bilo interpretacija i googla da smanje školske muke, ali, uzevši u obzir nesvakidašnji život i karijeru moje prijateljice, činjenica da se toliko dobro seća knjige za decu mi je postavila mnoga pitanja.

Kako je propao r'n'r 2

Piše: Ivana Milošević 'tler

Iako sam možda top hejter među hejterima, čime se, jasno je, ponosim i dičim, duboko sam uverena da svi imaju neku svoju listu za odstrel. I, u šta sam još dublje ubeđena, liste nam se u 90% glinenih golubova poklapaju.
Lista za odstrel je spisak onih duša za koje se nadate da će jednog lepog kišnog dana i klizavog kolovoza biti na pešačkom dok je njima crveno a vama zeleno. E pa.. ne pišem o njima. To vam je, deco, neka druga i teža priča.
Pričaću vam zato o Listi iritantnih. Iritantus, iritanti, masculinum.

Kako razgovarati sa devojkom

Ima li šta lepše nego naći devojku, pustiti je da se useli, dostići veliku emotivnu i telesnu bliskost (koja se ogleda u čišćenju njene kose iz slivnika), biti jedna duša, a dva tela, u dugim noćima razgovarati sa njom i odgovarati na njena pitanja?... Naravno da ima, sve je bolje od toga. Ipak, većina se pre ili kasnije zajebe, a tada će ove tehnike odgovaranja na njena pitanja dobro da ti dođu. Naravno, nikada ti neće postaviti kreativno pitanje, ono koje bi te podstaklo da razmišljaš i budeš ti... Nikada neće pitati, recimo: „kada bi imao pištolj sa dva metka, a u sobi bili Hitler, Musolini i Ognjen Amidžić, koga bi upucao?“ Nikada neće dozvoliti da razmisliš, i odgovoriš: „Amidžića, dva puta.“ Ne, obično će pitati ovako nešto:

Instant trikovi za expresno jačanje muževnosti

Piše: Sonja Martić

Pre nekih desetak godina u miloj nam Srbiji odjeknuo je termin od koga se u početku svima dizala kosa na glavi, da bi na kraju postao simbol prestiža i trenda: metroseksualac. Svaki muški primerak koji je u kupatilu imao piling za lice i depilirao predeo ispod pazuha bejaše deklarisan kao ‘metero’ (po neupućenima) ili pešovan, za one koji vole grublje podele.

Spomenik

Piše: Filip Živanić

Možda se radi o čistoj paranoji sličnoj onoj sa masonima, iluminatima, brojem 23, a možda i ne. Uvek pljunem tri puta kad vidim crnu mačku, ne prolazim ispod rasklopljenih merdevina, ne krpim gaće da ne bih slutio na bedu, ni mrve ne jedem iz istog razloga, mogu reći da sam tipičan primerak srpskog naroda. U sunarodnika Srba postoji jedan zanimljiv običaj (pored, kako-tako, razumljive trke sa veličinom komšijine kuće), zidanje grandioznih nadgrobnih spomenika.

Kataklizma rasizma (Ili, Zašto gledati porno filmove)

Zavodljivost tri političke ideje, odličan je pokazatelj nesposobnosti čoveka, odnosno omasovljenog pojedinca da razmišlja racionalno. Verovanje u demokratiju u praksi, komunizam u praksi i verovanje u rasizam.

Verovanje u ostvarivost komunizma ili demokratije potpuno su razumljivi sa aspekta da čovek teži utopističkom. Demokratija se pokazala uspešnijom utopijom jer u sebe impregnira svako svoje izvitoperavanje, samo dodavanjem prefiksa. Uskoro se očekuje pojava komunističke demokratije, totalitarne demokratije, nedemokratske demokratije itd.

Ljubavni turizam (Ili, Stazama prostitucije)

Ok, arhitektura, vodopadi, banje, shoping, sve je to lepo. Ali, šta ako ti je u hotelu, negde oko ponoći, ipak dosadno? Evo nekoliko država u koje se možeš zaputiti radi legalnog uživanja u profesionalnim prodavačicama ljubavi. Ujedno, apelujem na sve ljude dobre volje koji bi mi platili istraživački projekat u ovom smeru.

Na slovo, na slovo A…(ateizam vs. areligiozni)

Piše: Sonja Martić

U poslednje vreme vlada poplava ateizma- zapravo, on je postao sinonim za toleranciju, kritičko razmišljanje, obesmišljavanje religije, čak i kospomolitizam. Svi su ateisti- od osvešćenih pevaljki do frustrirane omladine. Međutim, mora se povući jedna jasna granica. Nije ateista i onaj koji pobija postojanje Boga i onaj koji o pitanjima religijskih normi nikada nije razmišljao niti ga zanimaju. Sad je moderno reći ‘nazovimo stvari pravim imenom’ pa hajde da u tom maniru nastavimo.

Jedna priča o životu

Nisam mogao da shvatim zašto je, od svih stvorova, samo čovjeku dano da može da zamrzi na svoj život. (Ivo Andrić)

Bio je siroče, devet godina svega. Oca nije zapamtio. Sedeo je i gledao njegovu fotografiju.
„Slušaj“, odjeknulo je.
„Ko si ti?“

Paprika razdora (pogledajte kako se cura osvetila momku i usput osvojila kameru na nagradnom konkursu)

Piše: Sonja Martić

’Jedu mi se pohovane paprike punjene sirom.’

To je bilo sve što je rekao. Oduvek sam bila alergična na tu veštački stvorenu simbiozu zvanu veza. Protraćiš mesece ili godine svog života, pretvaraš se da si ono što nisi, a pred ...kraj, kad uveliko prestaje sve da štima obe strane pokazuju svoje mračne strane i slabosti. Čak i one za koje nisu znali da postoje.

Kako je propao r'n'r

1.

A bio je kul tip. Pretvorio se u tipa sa nacionalno osvešćenom rukom koji forsira sponzoruše po gradu i dodeljuje Oskara popularnosti na TV Pink. Uspeo i da kumuje otvaranju rock bara sa najskupljim pivom u Beogradu, plus to pivo moraš da piješ u društvu Đorđa Davida.

Razlozi zbog kojih moraš raskinuti sa devojkom

a) Smara te što se okrećeš za drugim cicama na ulici – To što kučka evoluciono ima bolji periferni vid, pa ne mora da se upadljivo okreće, plus veći deo godine nosi naočare koje skrivaju pola lica nije razlog zbog koga ti okretanjem ne smeš da ispraviš svoju evolucionu manjkavost.

Ja ne znam je li ovo srećna ili tužna priča. Ne znam ni da li je priča.

Piše: Sonja Martić

Jebeno se nisam ispilila, bila sam Sonja Martić. ’’Šta ćerkica izvoljeva jesti? Vidi kakve je majka kupila tufnaste mašne! Jao, naša pametna kći odbija da pije koka-kolu!’’
Istina je bila tužnija. Odbijala sam koka-kolu jer nisam htela da budem debela kao moja jedna sestra, roze i crveno nikad nisam podnosila, a iz obdaništa su me izbacili posle tri dana mog skamukanja. Ako dodamo na to da su me roditelji dobili jako rano, moja muka bila je još veća.

I miris... I čaj

Kako sam pokušao da uradim reportažu za domaći jednoj curici. Odnosno, ja u pokušaju da zvučim kao 15-ogodišnjakinja:

U ulici Bate Jankovića bb stanuje već decenijama, nezvanično, najtužnija lipa u Čačku.

Seksizam u teoriji i praksi

            Danas ću biti neuobičajeno sažet. Prvo, kao što ćete videti iz daljeg teksta, danas ne pametujem. Drugo, očekujem da vi učestvujete u razmatranju i razradi ove teme. Dakle, zahtevam aktivno slušanje (čitanje).

            Na ovom svetu postoji nekoliko stvari koje samo optičkim kontaktom mogu da te učine retardiranim: Ami G show, Veče sa Ivanom Ivanovićem, MTV, šou Zorana Kesića, Saša Popović i, naravno, izvesne reklame...

Kroz šljivike i haustore 'nove srpske književnosti'

Piše: Sonja Martić

Pre nekih desetak godina svetom je ovladala pošast jeftine literature- religijski trileri, psihologija za retardirane, sapunice šatro urbanih likova po kojima su snimani filmovi (razlika između njih I meksičkih sapunica bila je u tome što se tačno znalo ko koga j…), ispovesti simpatičnih bucmastih devojaka koje su na kraju odvajale najboljeg frajera u kraju, ili svog šefa…

Zrnca mudrosti

Ovo je top 5 najupečatljivijih izjava domaćih političara, po mom izboru. Izjave koje su napravile razliku u poimanju politike, poimanju upravljanja državom, ili samo u mom poimanju ljudskog razuma.

Priručnik za upotrebu političkih partija u Srbiji

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

SNS (StiropoL nada Srbije)

Ordinira i kao Srpska Napredna Stranka, Progresivci, ali, među zlim jezicima, još kao „šešeljevci“, daleko bilo „izdajnici kumstva“ i sl. Prva ličnost partije je Tomislav Nikolić, Toma za prijatelje. To je čovek u kome je kulminirala kriza srpske desnice. Toma je pre svih uvideo da svi ideali srpske desnice odumiru jedan za drugim („KaVlovac, KaVlobag itd.“, „Južna Srbija – nikad Makedonija“, „Crna Gora srpska Sparta“, „NEDAMO KOSOVO“ i sl.). I tako.... rek’o Mu je jednog dana, od ljubavi se ne živi...

Ego-trip jednog novinara

Pismo koje je, svojevremeno, student novinarstva poslao svom Profesoru i, igrom slučaja, Glavnom Uredniku Ovdašnjem, Dragoljubu Žarkoviću, i na koje, razume se, nije dobio odgovor:

Poštovani Glavni Uredniče Ovdašnji,

Priručnik za upotrebu političkih partija u Srbiji

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

DSS (Demagoško-srpska srpska)

Poznata i kao Demokratska stranka Srbije. Predsednik i, ne toliko glasan, glasnogovornik: Koštunica, dr Vojislav. Od uglednog akademskog profesora i potencijalno, velikog heroja demagoških promena, uspeo sebe i svoju stranku da dovede na marginu Ljotićevskog tipa. Najveći uspeh dr Vojislava: stabilna grejna sezona u sumornu zimu, sezona 2000-01. Naime, odbijanjem da ugrozi Miloševićevu dvoglavu aždahu javne i tajne bezbednosti i ostavljanjem na svojim funkcijama Nebojše Pavkovića i Rada Markovića, obezbedio kontinuirano grejanje Srbije na tajna dokumenta uništena i, zarad toplote srpskih domova, spaljena u brojnim srpskim kotlarnicama. Zbog toga, posledično, petooktoparske promene pratio je izostanak promena u smislu ikakvih krivičnih gonjenja i sudskih postupaka (zbog nedostatka dokaza, naravno).

Slike iz života jednog... Kladioničara

napisao: Nenad Pešić

Aris – Mančester Siti, veća je verovatnoća da ćete dobiti pesak u bubregu, ili da će vaša maloletna "teen age" konkubina ostati u blagoslovenom stanju, nego da ćete pogoditi konačan ishod ove utakmice. Rezultat ovog trilera i, ako smem reći – epskog spektakla, zavisiće od mnogih činilaca, toliko složenih i kompleksnih da ih samo napredni višećelijski organizmi mogu skužiti. Ukoliko ste ameba, dupljar ili bičar(ka), pojasniću vam stvari, ma koliko ne voleo da prosvetljujem neprosvećene.

Priručnik za upotrebu političkih partija

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

DS (Demagoška stranka)

Poznata i kao Demokratska stranka, ali i kao „žuti“, „lopovi“ itd. Predsednik, glasnogovornik i, praktično, otelotvorenje stranke: Boris Tadić Ovdašnji. U fizičkom smislu, svakako najupečatljiviji političar u Srbiji. Sklon da koristi svoju nedvojbenu lepotu kao što je Herkul Poaro koristio pojačan francuski naglasak – da zavara neobrazovano pleme.

Priručnik za upotrebu političkih partija

„Ljudi insistiraju na slobodi govora da bi nadomestili slobodu misli koju odbijaju da koriste“ (S. Kjerkegor)

LDP (Liberalno demagoška partija)

U javnim nastupima figurira i naziv liberalno-demokratska, među nekim slojevima društva poznata, takođe i kao „narkomanska“, „sektaška“ i sl. Predsednik i glasnogovornik: Čedomir Jovanović, poznat i kao Lepi Čedica, Ahhh Čedica ali i Narkomane-puši-ga.

Za ideale žive budale

1. Mesto: Parking ispred glamuroznog mesta na kom se održava glamurozni događaj.
Radnja: Parkira se retko luksuzna limuzina, iz nje izlazi sin vlasnika Shell-a, nosi Che Guevara majicu i puma sako.
Pitanje: Ko je od Če Gevare napravio ikonu liberalnog tržišta?
2. Mesto: Knez Mihailova
Radnja: Svaki treći kreten nosi „palestinku“ tvrdeći da je alternativno i nosi poruku nešto što je, za ovu godinu, preporučio svaki vodeći modni dizajner.
Pitanje: Zna li pola navedenih kretena gde je Palestina i šta „palestinka“ znači?

Kako pravilno šamarati devojku (Ili, dečko me bije, a ja ga volim – jao, jao...)

Tekstu “Kako okriviti devojku” dodajem ovaj prilog i apelujem na svest ministra prosvete da isti uvrsti u obaveznu lektiru. Ovaj tekst vam govori kako da formirate ličnost koja će “by default” znati da ste vi u pravu.

Tadić najavio radikalne promene u 2011-oj

Predsednik republike Srbije, Boris Tadić, najavio je radikalne zaokrete u svom odevanju
u 2011toj godini. Kako su nam saopštili iz kabineta predsednika, promena će se, pre svega,
odnositi na model „elementarne i druge nepogode“.

Seks u novogodišnjoj noći

“Kalendar je uređen način brojanja vremena i imenovanja određenih vremenskih perioda, uobičajeno dana. Ovaj vremenski period se obično zove kalendarski datum. Datumi su skoro uvek zasnovani na opaženom kretanju nebeskih tela i na njihovom ponavljanju.” (Wikipedia)

Verovali ili ne, tog dana se ne desi ama baš ništa spektakularno sa, gore pomenutim, nebeskim telima. S tim u vezi, ne znam zašto su baš jedinice za vreme uzdignute na nivo proslave. I dok kilograme, kilometre, hektare i sl. niko ne slavi, jedinica za vreme izaziva egzaltirano grljenje i cmakanje (Dnevnik se uključuje u prenos iz Njujorka, komentator sa frizurom “šala na stranu”: Dragi gledaoci, Zemlja se upravo približava kraju revolucije, uzbuđenje je na vrhuncu, Zemlja nezadrživo hita stalnom brzinom, Zemlja probija granicu iiiiii, i, i… Nastavlja da se kreće nepromenjenom brzinom i ustaljenom putanjom). Spektakularno, zar ne?

Skandal u modnim krugovima Beograda

Poznata manekenka izjavila da joj ni “Gospođica” ni “Alhemičar” nisu omiljena knjiga.

Poznata beogradska manekenka i model, Jelisaveta Janićijević u kratkoj izjavi za svoju novu duplericu izjavila da ni Andrićeva “Gospođica”, ni Koeljov “Alhemičar” ne spadaju u njene omiljene knjige. Izjava je izazvala skandal koji danima potresa modnu prestonicu Balkana, a vest se različito komentariše i na inostranim specijalizovanim forumima. Udruženje Visoka moda iz Beograda pokrenulo je obimnu hajku protiv nesluteće manekenke.

Kako okriviti devojku (priručnik za svaku priliku)

Pošto smo svi pravi alfa-mačo-plodni-potentni-srpski mužjaci, neukaljani tekovinama civilizacije poput poštovanja partnerki i uzimanja njihovog intelekta za dokazanu činjenicu, nije nam uvek lako da se nosimo sa dnevnim izazovima suživota sa devojkama. Nama je, naravno, jasno da su one uvek krive, ali kako im to očigledno staviti do znanja u nekoliko efikasnih koraka, u manje-više svakodnevnim situacijama.

Kaži mi, opet mi kaži, kako da te zovem

Po popisu stanovništva iz 2001. godine, u Srbiji živi približno 94% autohtonih Srba ruralno-folklornog tipa. Kako oni biraju imena za svoje mezimce, naravno, muškog pola? Shodno rezultatima popisa, očigledno je da ovde otpada ralog nevoljenog deteta, sin je, prosto, više voljen, a problemi prilikom imenovanja istih (sinova) leže upravo u prevelikoj ljubavi.

Kaži mi, kaži, kako da te zovem

Sigurno se svi sećate kako u istoimenoj mu seriji, Vuk Karadžić, ustreptao od spolne požude, recituje ovo naivnoj Švabici jedroj, ne bi li se ogrebao za snošaj. Na kraju, to mu i polazi za rukom – 1:0 za Vuka. E ovo nije to, nego malo drugačije. Prvo, ja ne očekujem snošaj, drugo, samo vas zezam…

Jedan je Bogi

(Insert iz filma “Rane” – Čika Kuretova lekcija o karanju)

Čika Kure: “Da li ste se nekad zapitali zašto u starim američkim filmovima nije bilo karanja?”

Pinki i Švaba (nemo se zgledaju)

Čika Kure: “Zato što Kegni i Bogi nisu hteli da prodaju svoje fore šabanima.”

(kraj inserta i lekcije)

E, to vam je Bogi, rođaci, što bi rekao Pinki. Hemfri Bogart (Humphrey DeForest Bogart) rođen na katolički Božić 1899. godine u Njujorku, umro na srpsku Novu godinu 1957. u Los Anđelesu.

Najveće svetske nepravde i zablude

Evo nekoliko planetarnih zabluda i nepravdi, koje vas noću drže budnim, onda kada vas budnim ne drži seksi šefica ili šef: