Ispovest

Salvador Dali - Slomljeni most i san

Dobio sam san na poklon.

Na ovom svetu

nema surovijih stvari od Sunca i poklona.

To je bio san iz kog sam se probudio

da bih video da se nisam probudio

i da si me te noći ubila,

Dečak iz suze

U pustoš je htela zemlju da pretvori

rastopljena tmina najhladnijeg leta

i svi su znali

da rodio se pesnik

kad majka je kukala

umesto da cveta.

Do you need a hug?

Piše: Nenad Pešić

Evo jednog krajnje hipotetičkog scenarija, za sve alfa mužjake… Čisto da vas pripremim za okrutni svet koji vreba mimo sigurnog habitata sportke kladionice, kafane i striptiz bara. Pazi, svi tiketi su popadali, ponedeljak je veče, kladža zatvorena, nemaš para za kafanu jer si ih prokockao, a i da imaš neki dinar u tvom prerijskom gradiću nema jebeni striptiz bar. Preživljavaš napad panike, dišeš duboko i misliš šta sad? A onda ko grom iz vedrog neba pogodi te spoznaja da si i ti samo emotivno ljudsko biće skriveno iza mačo fasade uspešnog privrednika. I tebi treba ljubav, pažnja... Neko da ti ode po listu, uplati tiket, isprži jaje...

Nemezi

Za pogled meni bliža

i za pogled dalja,

dok volim te daleku

i bolno mi blisku,

kajani bi poljupci

dali zadah snima...

Jedino si pitanje

što se ne postavlja.

La Follia

E. Munk - Vrisak

Povrediću te bez zlobe,

otuđen od smeha i nasmejanih dana,

da napojim želje i

pospani pogled,

tvojoj patnji miloj

biću nož i rana.

U beskraj

Piše: Marija Dimić

Srednjevekovna Venecija.

Napuklom barkom

otplovićemo

preko reke Stig.

Zagledan u sutra

Dok hodam kroz polje rascvetalih smrti,

svaki cvet miriše na budućnost blisku.

Ova zemlja samo

slaže snove mrtve,

metar,

po metar...

U zagrobnu nisku.

Rekvijem za pesmu

U meni je noćas jedna pesma

umrla.

I nisam dao da čuješ tih

glas zlog i pustog i privlačnog,

jer ja sam noćas ubio stih.

Himna beznađa

Da mogu

surovim rukama da iznad glave

Zemlju protresem.

Da polomim krila zlatnoj ptici.

Da Sunce oslepi od slika strave,

da zvezde pogase samrtni krici.

Zašto se kaže? (To je jezik roda moga...)

Piše: Filip Živanić

Ako ste se ikad zapitali zašto se kaže ’’pijan kao majka’’, ’’OK’’, ’’Proci kroz Scilu i Haribdu’’, ’’košta k’o sv. Petra kajgana’’... obavezno pročitajte knjigu ’’Zašto se kaže’’, Milana Šipke. Ova knjiga je jedna od sedam knjiga iz edicije Popularna lingvistika. Možda se sećate, ediciju je i Milka Canić, posredstvom svojih šarmantnih voditeljki, delila pre nekoliko ciklusa poraženim takmičarima u kvizu Slagalica. Gosti koje put nanese u moj stan, a muka do mog toaleta, imaju tu priliku da ovo delo nonšalantno uzmu sa veš mašine, prelistaju šta im se učini zanimljivim i na taj način prekrate sebi vreme na školjci od keramike. Pojedinci su bili toliko obuzeti knjigom da su imali problem sa utrnulim nogama i ustajanjem sa te iste keramičke školjke. Zajednički komentar svih, po izlasku iz kloake, može se sažeti u pitanje: E, mnogo ti je dobra ona knjiga što stoji na mašini. Gde si je kupio? Iako je štivo obimno, učinilo mi se da mnoge fraze nisu obrađene. Odnosno, pitao sam se koliko često nešto govorimo, a da pojma nemamo zašto se to tako kaže.

Serenada

Želeo bih da moje oči nosiš svuda po svetu,

da moje reči nosiš svuda po tišini,

da moje smrti raspevane svuda u magli

putuju sa tobom po tunelskoj tmini.

Dnevnik jednog gastarbajtera (Posledice rada u inostranstvu)

BREAKING NEWS: Vladan Lukić priznao pobedu Partizana... Prećutno

Predsednik fudbalskog kluba Crvena Zvezda, Vladan Lukić, izdao je danas saopštenje u kome nije pominjao pobedu Partizana u prethodnom, 140. derbiju. Potpuno neočekivano, Lukić je prećutno, praktično priznao pobedu komšija. Najvernije pristalice crveno-belih se okupljaju ispred upravne zgrade da izraze nezadovoljstvo. Seksi redakcija ga je, tim povodom, pozvala na razgovor, čemu se Lukić rado odazvao.

Redakcija: Gospodine Lukiću, da li iz vašeg saopštenja broj 12856 možemo zaključiti da ne osporavate pobedu Partizana u prethodnom derbiju?

Sveto trojstvo - Vinnie Jones

Piše: Nenad Pešić

Znate li ko je Vini Džons? Ne znate? Polako se udaljite od vašeg računara i počnite bežati glavom bez obzira, možda vam beg i uspe. Jer Vini nije bradata cava poput Čak Norisa, ili izvikani baletan u pederkastom trikou poput Klarka Kenta, koji ljude makljaju samo na filmu... On je lud, brz i juri ka tebi!!!

Balada

I leto je neko,

ti si nova neka,

od ljubavi sva si,

a meni si daleka.

Rekvijem

U leto je jedno tvoj glas me probudio

usnulog me u životu smeo

učio da sanjam, pokopao kamenom,

sahranio te onako kako sam umeo.

Razglednica

Lažu te da sam one noći,

dok pričao sam ulici kako znam gde ću,

prolaznike zvao imenom poznatim

i mrzeo ih ludo jer se ne okreću.

Iz voza za nigde

Da imam grehove, imam!

Da, pogled mi lude po beskraju bludi.

Da, moji su minuti nečije večnosti.

Da, moji su snovi pijani i ludi.

Stari kov

Piše: Filip Živanić

U društvu i kulturi koji su degradirani u samim temeljima, u društvu čija se briga za mlade svodi na svakodnevno podsticanje i podgrevanje njihovih težnji za odlaskom iz ove zemlje, vest iz jedne osnovne škole u Gornjem Milanovcu otkrila je lice i naličje odnosa države prema mladima.
O čemu je reč. Naime, dežurni nastavnik osnovne škole ’’Sveti Sava’’ u G. Milanovcu podneo je direktoru škole prijavu jer je video da se grupa đaka, sedmog razreda, za vreme časa tehničkog obrazovanja, otima oko piva.

Ulcinj - rezervat

Piše: Filip Živanić

Pisaću po sećanju. Onako kako se odrastao čovek seća nečega što je video i doživeo kao desetogodišnji dečak. Bez ulepšavanja, ali i bez preterivanja. Ne znam kako je danas, ali znam kako je bilo leta 1994. i 1995. godine. Čitav tekst je posvećen uspomeni na jedno ‘’letovalište’’.
U godinama rata, sankcija i bezbrižnog detinjstva, deca iz Čačka i okoline na more su odlazila na krajnji jug Crne Gore, u Ulcinj. Plaćanje na XY rata, cena koju inflacija do jeseni pojede, obezbeđen prevoz, ‘’obrok’’ i slične stvari bile su dovoljne da bračni parovi, izmučeni nemaštinom, pošalji svoju čeljad na more. Jbg, more je zdravo za decu. Imućnije porodice svoje članove bi vodile na nekakva ‘’prstenja’’ po Grčkoj. Većini je ostajao Rezervat. Čačanska opština, ili nekakva druga lokalna zajednica, ima(la) je svoje odmaralište u Ulcinju, zvano ‘’Ovčar’’. Iskreno, grad Ulcinj nikada nisam video, mlađe generacije su mi kasnije pričale da su odlazile i u sam grad. Video ga nisam i lično mislim da nas je neko lagao i da u blizini odmarališta nikakav grad nije postojao. U Čačku se onaj ko nije posetio Rezervat smatra izopštenim čudakom. Mislim da su i vojnu obavezu ukidali onima koji prođu kroz ovo ‘’odmaralište’’.

Supermen mi je rekao da je čuo od Deda Mraza kako je moj tata tukao Čak Norisa (Ili, u šta smo verovali kao deca)

1. Da je Čak Noris strava – Nepobedni plavi, maljavi tabadžija, uvek smo mislili da je kul, ponekad i danima vežbali njegove poteze na nekom slabašnijem komšiji. Ispostavilo se da neke stvari, Čak Noris recimo, treba da ostanu sagledane očima deteta. Eto kako svet gubi heroje. Ili ih nikada nije imao.

Kriza u Vladi Srbije – Inflacija stagnirala ceo dan

Why are you so serious?

Vladu Srbije od juče potresa snažna kriza. Uzrok krize je u ministarstvu poljoprivrede, trgovine i vodoprivrede. Ministru Petroviću preti smena, a državni sekretar Dragan Injac je, praktično, na izlaznim vratima.
Problem je nastao juče kada je državni sekretar u tom ministarstvu, Injac, ministru Dušanu Petroviću pred istek radnog vremena saopštio da u toku dana nijedna namirnica ni usluga nije poskupela. Usledilo je „prebacivanje lopte“ i odricanje krivice. Seksi redakcija došla je do trankripta razgovora između ministra i državnog sekretara, te vam prenosi odlomak:

Kafana ne sme da trpi zbog porodice i posla!

U redu, volimo alkohol, ne pijemo ga uvek, samo u tri slučaja: kada se desi nešto lepo, pijemo da proslavimo; kada se desi nešto ružno, pijemo da se utešimo; kada se ne dešava ništa, pijemo da bi se nešto desilo. Alkohol leči sve... Osim alkoholizma. Možda će nam i skratiti život, ali mi barem vidimo dvostruko, odnosno duplo više od ostalih. Kernel je, u svetu kompjutera, recimo, most između aplikacija i hardvera. E, alkohol udara direktno u kernel. Usložnjava nam emocije, a pojednostavljuje misli. Ipak, svi volimo da se pravimo pametni kada popijemo neku, evo odličnog materijala da fascinirate podjednako pijane drugare i da vam cica koju ste pijani startovali kaže: “Pali, štreberčino.” Kako su naše omiljene tekućine dobile ime?

Sveto trojstvo – The God

Piše: Nenad Pešić

Ko me poznaje već koluta očima i pita se: „Pa dobro jesi li morao?“, naravno da sam morao, jer je junak moje naredne priče jedan od najvećih fudbalera u istoriji Engleske, a svakako jedan od tri najveća cara u izboru seksi redakcije Mandarinko.net-a. Pre nego što su devojčice počele da se lože na lažnog Ronalda, Toresa (khmmmm smrda khmmm), postojali su igrači koji su zaista igrali fudbal, sa manje ili više uspeha na terenu, ali sa zavidnim rezultatima van istog... Mali broj fudbalera uspeo je na oba plana, jer teško je biti vrhunski igrač i kvalitetan ludak u isto vreme, zato njima skidamo kapu, zato njima kažemo: „Hvala!“.

Recept za Rijaliti (Govori ...sa velikim M!)

U redu, Rijaliti je samo socijalno prihvatljiv oblik sadizma, a kakvi smo mi to prosečni pripadnici malog, ali divljačnog plemena, ako ne cenimo malo dobrog sadizma uz jutarnju kafu, i uz ručak, i posle večere, i u kasnim noćnim satima. Nije toliko ni bitno da li vam je draža „1984“ ili „Životinjska farma“, dobar Rijaliti nije teško pripremiti. Uvek ste se pitali kako da postanete Veliki sadista i sodomizujete pred kamerama ljude sa raznim ličnim oštećenjima, od fizičkih, preko ego-manijaka do gotovo neprimetno retardiranih... Za početak, izaberite prave ljude. Dakle:

Reanimirani tabui

Piše: Sonja Martić

Oduvek sam znala ko su oni. Ljudi.

Ljudi koji normalno izgledaju, isto tako se oblače, neki su srećni, neki nisu, umetnici, lekari, ostvareni, povučeni u sebe, koji se ipak po nečemu razlikuju. Oni su homoseksualci.

U gradu u kom sam odrasla to nije izgledalo kao krupna stvar, jer je svakog pratio neki glas. Neko je ostavio ženu i malu decu, neko poharao firmu u kojoj radi, neko upustio u vezu sa ženinom najboljom prijateljicom, tako da je, po mom ranom sećanju, biti homoseksualac bila ista stvar kao i biti razveden - dakle, ništa posebno.

Studentski Survivor

Bogati ljudi veći deo života imaju potrebu da rade neke stvari samo da bi se razlikovali od ostalih. Evo, jedan Kinez je skoro kupio tibetanskog mastifa (da, čupavo, veliko, balavo kere) za milion i po evra. Hej, bre, što bi rekao Kartmen, koliko li robova može da se kupi za te pare?! Ali, oni nikada neće biti pravi muškarci i ljudi. Evo, bogataši i devojke imaju čitavu armiju ljudi koja se brine za to da budu srećni na ovom svetu, ginekologe, manikire, pedikire, depilatore, fizioterapeute... Ti si pravi muškarac, nemaš ni lekara opšte prakse i baš te briga. Ako Klint Istvud može da pospe ranu barutom i zapali je, možeš i ti. Dalje, oni nikada nisu bili „skečovani“ jer nisu išli u školu sa ostalom decom, nikada nisu jeli džema na ’leba, nikada nisu pitali nekoga da pođu, nikada nisu igrali klikera da ne isprljaju kolena na svojim pantalonicama na faltu, nikada nisu bili studenti u Srbiji... Nikada, kao studenti, nisu živeli sedam dana sa 200 dinara... A kako se to uspeva?

Kako smo se nekad lepo igrali…

Piše: Filip Živanić

Za vreme kad je bilo lako biti dete. Za vreme kad su deca imala drugove, a ne računare i Internet, ali i za sadašnje vreme, kad su ta deca malo porasla i sačuvala te drugove, uz superbrzi adsl. Za vreme kad su deca padala, lomila ruke i krvarila kolena, a da su opet ostajala živa. Sledi kratak osvrt na igre kojih su se neka deca, nekad davno, igrala. Nek ne zamere oni čija omiljena igra nije pomenuta.

Zapadno od raja

Piše: Sonja Martić

Volim da gledam Opru. Zaista. Doduše, nikada neće biti dubokoumna kao Isidora Bjelica i svestrana i multi-hibrid-talentovana kao Ognjen Amidžić, ali, u trenucima dokolice može da posluži. Zanimljivo mi je kako simuliše saosećanje i razumevanje ekstremno debele dece, očajnih žena u menopauzi, tinejdžerke koja se tetovira s ciljem da liči na kravu, dok u sebi navija da izgledaju što jadnije, jer to naravno, privlači gledaoce-prosečna osoba se naslađuje tuđim defektima i problemima da bi zaboravila na trenutak svoju beznačajnost. Ono što je meni privuklo pažnju jeste neka nova pojava koju ne znam kako da nazovem, ali, krenuću od početka...

Mnoge su slatke al' jedna je Slađa (Slučaj "Porno štikla")

Proteklih dana, DS je bila na neopravdanom udaru mnoge kritike. Povod je bio recital mladih new wave pionira, armije trendi idiota pomoću koje DS pokušava da uspostavi autoritarno unutrašnje ustrojstvo stranke i dodatno omasovi ionako poseljačenu partiju. Zašto kažem neopravdano? DS odavno nije ono što je bila na nastanku, grupa intelektualaca i kadrovska partija. I dobro je da nije. Ovo je Srbija, rođaci, nama treba DS ovakav kakav je sada, ne želimo izbor, želimo da drugi pol bude isti kao prvi, želimo dve iste masovne i narocke partije koje se nadmeću za našu ljubav. U kvazi-nacionalizmu i omasovljavanju najbolje plivamo.

Kurton

Piše: Sonja Martić

Te noći sam sedela sa drugarima u bašti jednog beogradskog kafića. Sa njima je i bio neki lik koga sam tada videla prvi put. Pili smo pivo, pričali o svemu i svačemu, kada se neznanac oglasio: ’Gde je ovde klonja? Moram da šoram!’
Pogledala sam ga začuđeno nadajući se da će se nasmejati i reći da se zezao, ali ne, bio je mrtav ozbiljan. O Bože...još jedan Kurton, pomislila sam. Ko je Kurton? E, to je duga priča...

PR paranoja ili šta selebriti njuška ne sme sebi da dozvoli

Piše: Sonja Martić

Jedna od stvari koje mi veoma idu na živce je lažna empatija. Kao, svi smo tolerantni, osećajni, razumni, branimo slabije i njihova prava, a ovamo smo monstrumi čak i prema svojim najbližima. Osuđujemo mučitelje životinja, a ispod časti je udomiti nekog ’avlijanera’, podržavamo gejeve jer je moderno, a okrenuli smo leđa prijateljima iz detinjstva. To me je letos inspirisalo da napišem status otprilike sledeće sadržine: Dirnuta sam masovnom empatijom prema Evi Ras, ali bolje brinite o svojim bakama i dekama jer pomenuta glumica ima salonac gajbu koju rado pokazuje novinarima Glorije i Storija (i koju, u krajnjem slučaju može da izdaje) i često navodi kako odlično zarađuje od prodaje svojih slika i knjiga.

Boki 13 postaje počasni građanin Beograda

Popularni makedonski profesionalni transvestit, Boki 13, održaće koncert u beogradskoj Areni, 1. juna. Ovo je izazvalo oprečne reakcije u srpskoj javnosti, ali preovladava dobra volja da se Jovanovskom ukine ranija zabrana ulaska u Srbiju i njegov koncert podrži. Štaviše, predsednik LDP-a, Čedomir Jovanović, pokrenuo je svojevrsnu inicijativu:

Ljudi bez kojih današnji svet ne bi bio zamisliv

Piše: Filip Živanić

Postoje ljudi koje pamtimo i oni koje ne. Nevezano za njihove ljudske kvalitete, osobine, način života i sl. Neki od nas su važniji, malo više jednaki pred zakonom, malo manje krivi, dok su svi ostali (ogromna većina) ono što braća ’rvati zovu pučanstvo. Težaci. Od zvezde do zvezde, od poslodavca do poslodavca. Ćuti, radi i u jarmu skapaj, lepo nam kaže i Aleksa Šantić. Njih ne pamtimo, oni samo umru.
Svakako da za čovečanstvo nemaju isti značaj Napoleon i sluga Milutin ili Aleksandar Fleming i baba Vanga. Ovo je kratak osvrt na neke pojedince bez kojih današnji svet definitivno ne bi bio to što jeste.

Srbi i silovanje

Senzacionalistička priroda većine srpskih medija često dovodi do toga da na naslovnim stranama često vidimo reč “Silovanje”, neretko i kvalitetno grafički podržanu. Budući da smo tu da vam otklonimo sve nedoumice i sumnje, ako treba i razmišljamo umesto vas, pozabavili smo se ovom tematikom. Ne treba da zahvaljujete, zato postojimo.

Zašto komunizam nije za Srbe

Piše: Sonja Martić

1. Kakvo zaposlenje posle srednje? Možda ne želim da radim, a možda odmah postanem direktor!
2. Šta će meni stan na kredit? Mogu da čekam da mi umre baba, rasprodam sve po selu ili živim sa matorcima do 35-e!
3. Neću da imam auto k'o i svi! Kako da se onda razlikujem od onih što kupuju puntiće na lizing, ili od onih što uvoze polovne krševe iz Italije, mora da se vidi da umem da obrnem pare!

Nešto o svašta

Da se razumemo, štrumpf Mrgud je jedini normalan štrumpf. Jedini ima zdrav odnos prema stvarnosti. Gargamel i Azrael dosledno pokušavaju da im dođu male plave glave, Veliki štrumpf je stalno nešto najpametniji, mora da sluša Kefala po ceo dan, Štrumpfeta je jedina cica u selu... Valjda je normalno da ide okolo i mrzi stvari, siroti, svesni Mrgud...

Pavle Vujisić je lepo rekao, kada se mrtav pijan probudio pored Dunava na nekom čamcu: “Nek jede govna ko je rekao da je Dunav plav i da je čamovina meko drvo.” Nije. Živimo u idejama o stvarima, stvarnost nam uporno potura stvari kao takve.

Umesto profil fotografije

Piše: Sonja Martić

Nekad se osetim kao lik iz pesama iz Zabranjenog pušenja. Pored koga se dešavaju stvari koje ne razume ili ne može vidi na način kao i ostali. Kao mali Zoran u filmu ''Tito i ja''. Ponekad nemam osećaj za kolektivnu empatiju. Ali me užasno bole neki tragični detalji.
Sedeli smo na predavanju iz fonetike. U jednom trenutku Velikoj je pozvonio mobilni, i drsko je odšetala iz učionice. Velika mi je išla na ganglije otkad je se sećam. Imala je nekog dečkića sa B92 kog je cucala i bila zaljubljena u Marka Vidojkovića. Toliko, da je to pričala čak i profesorima. Elem, ubrzo je uletela u učionicu, histerično zgrabila ranac i povikala:
-Ubili su premijera!

On nije pesnik cvetnog maja...

Ivan Milosavljević Džule je jedina interesantna stvar koja dolazi iz Ivanjice. Premda mi je ortak pominjao da ima neku cicu tamo, kaže da ni ona nije loša. Džule je naš najbolji rok pesnik. Rođen je u Ivanjici 1975. godine, piše i aforizme, kafanski je inventar i nosilac je braon pojasa u karateu ili tako nečemu.

Upucaj bližnjeg svog

Kao što smo zaključili, smradovi naučnici sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja. Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Ovo su neka od najboljih oružja sadašnjosti i budućnosti, sakaćenje bližnjeg svog nikada nije bilo pristupačnije...

Nemoj, zbog dece!

Piše: Sonja Martić

Skorašnja 'afera hauba' nema koga nije dotakla. Neki brane aktere, neko osuđuju policiju, neko njih, međutim, komentar jedne ženske osobe devojci koja je tvrdila da nije u pitanju strašna stvar me je naterao na razmišljanje.

Parafraziram: ''Videćeš kad budeš imala decu, pa ćeš razmišljati kao ja''. Odnosio se na na to što je gotovo svaki dnevni list na naslovnu stavio sliku pomenutih aktera kako šenluče po haubi.

Ljudi su glupi, gađaj ih kamenjem (Uspavanka za ...)

Postoje optimisti. Da, da, verovali ili ne, postoje ljudi koji veruju u masturbaciju popularnih psihologa, ljudi koji će vas pokroviteljski potapšati i reći nešto poput: „Samo moraš dovoljno čvrsto da veruješ u to i ostvariće se.“ Ti ih za trenutak pogledaš kao simpatične ali umno obolele osobe i zapitaš se zašto ne skinu jebene ružičaste naočare. Pažljivijim posmatranjem uočićeš da ne gledaju kroz ružičaste naočare, nego kroz ružičasti mozak – nisu oni krivi, valjda.

Kreten za sve pare

Piše: Sonja Martić

Od svih mogucnosti da ispadnete budala, otkricu najbanalniju. SMS. Mnogi pametni ljudi vode o tom racuna. Ja ne. Testiram svoju nazovi inteligenciju tako sto brojeve svojih prijatelja znam napamat. Sta je tu lose?
Jednom prilikom posalje mi bivsi kolega SMS otprilike sledece sadrzine- Mala, sta se radi veceras, ja sam nesto prehladjen, ides u grad ili gledas neke filmove sa deckom?
Mislim, SMS ko SMS. I ja odgovorim sledece- Mmm, frajeru, nije ni cudo sto si prehladjen od svih tih akcija, hahaha…moj decko je grbavi streber kome mladost prolazi na glupavim forumima i sajtovima…naravno da cu u grad!

Prvi američki Don

Postoje neki ljudi pred koje nije svejedno stati. Oseća se čovek pomalo kao tinejdžerka pred prvi ginekološki pregled dok se pita da li je moguće da doktor primeti šta je radila sa flomasterom kada je otkrila svoju seksualnost. Mislite da je jeza ono kada vidite ili, još gore, slušate Isidoru i Pajkića?
A svi se ložimo na filmove o mafiji. Ko nije posle gledanja Kuma mesecima besomučno citirao legendarne izjave, taj omladinac nije bio (ili spada u pomenutu grupu koja citira Briljantin i time nije vredan pomena). Bilo jednom u Americi, Kum, Goti, Put bez povratka, Al Kapone iz ’59. ili Nedodirljivi iz ’87. godine. Zbog filmova, početak organizovanog delanja mafije u Americi se smešta u ’30-e godine 20. veka. Ali, pre svega toga,

Fudbalski talenat i kako ga se rešiti, kratak priručnik za nogoloptaša iz predgrađa

Piše: Nenad Pešić

Ok, Svevišnji nije bio previše darežljiv kada si ti u pitanju. Rodio si se u vanbračnoj zajednici radnika gradske čistoće i brkate baba sere, one koja nije marila za pare, već je svoje usluge naplaćivala isključivo u naturi. Bilo kako bilo, eto tebe ničim izazvanog u hladnom i okrutnom svetu tranzicionog društva. Lep nisi, a ni pamet ti nije jača strana... Imaš dve noge i taktički zaobljenu glavu u predelu čela. Sve predispozicije su tu, rođen je novi Maradona iz Katrge!

Feminizam, transfeminizam, postmoderna i ostale zajebane reči...

Feminizam je društveni pokret. Feministkinje su pripadnice tog pokreta. Nemojte ih mešati sa Željkom Joksimovićem, Princom, Milanom Stankovićem, oni su feminiZIRANI, ne feminiSTKINJE, mada za Milana nije sigurno... Znate, to su oni likovi kojih u svakom društvu ima po jedan, imaju negovanu kosu i na svaki pomen lascivnosti vas normalnih ortaka, oni kažu: „to je odvratno“. Vi ih gotivite jer poznaju dobre ribe kojima su obično najbolja drugarica, a i moguće je da ste odrasli zajedno.

Za koga si se, Klaro, borila?

Piše: Filip Živanić

Bio sam još dete, klinac. Kosta je vozio nekog Tomosa i bilo je vraški hladno. Te hladnoće se, u stvari i najbolje sećam. Sviđala mi se jedna devojka. Nikakve šanse nisam imao kod nje, pa mi je Osmi mart došao kao mesija, dan kad neće imati izgovore, folklor, časove letenja, bridž, kanastu i sl., i kad će me udostojiti makar i površnog razgovora. Na raskrsnici u kraju pazario sam ružu od nekog Roma, umotanu u odvartni srebrni celofan, i stavio je u jaknu. Kosta me je odvezao do njene zgrade i u ulazu zgrade sam joj dao ružu (koja je tad već bila izlomljena, otpalih latica, kao da je pokupljena usput, pored nekog kontejnera). To je bio prvi i jedini put da sam kupio nekome cvet za Osmi mart (ne računajući razrednu i druge profesorke koje su cveće dobijale ne bismo li ih odobrovoljili).

Retardi i fotoaparati

Piše: Sonja Martić

U dobra stara vremena procedura je bila sledeća: kupiš film, pažljivo ga ispucaš, odneseš kod fotografa na razvijanje i čekaš dva dana pribojavajući se da ne ispadneš kao idiot. Tom prilikom pošteno te oderu- platiš razvijanje filma, svaku fotku posebno (biraš format, mat ili peskareno) i dobiješ celofanski album da u njega staviš slike na kojima su ti crvene oči, faca k’o u teleta ili neki prolaznik šeta kroz kadar u najboljem slučaju.

... na biciklu

Ljudi moji, ništa gore nego videti odraslog čoveka na biciklu. Mator konj, a ponaša se kao dete. Vožnja bicikla jedino i ima smisla kada si klinac. Zapravo, to je jedan od najboljih alata da te uvede u svet muškosti. Prvo, učiš nešto o razbijenom nosu, kolenima, laktovima i ostalim delovima osovinskog skeleta. Drugo, mnogo naučiš iz činjenice da si zbog one male iz ulice do pokušao da voziš na zadnjem točku, međutim, nisi video vremešnu komšinku koja je sa cegerom krenula na pijac.

... na biciklu

Ljudi moji, ništa gore nego videti odraslog čoveka na biciklu. Mator konj, a ponaša se kao dete. Vožnja bicikla jedino i ima smisla kada si klinac. Zapravo, to je jedan od najboljih alata da te uvede u svet muškosti. Prvo, učiš nešto o razbijenom nosu, kolenima, laktovima i ostalim delovima osovinskog skeleta. Drugo, mnogo naučiš iz činjenice da si zbog one male iz ulice do pokušao da voziš na zadnjem točku, međutim, nisi video vremešnu komšinku koja je sa cegerom krenula na pijac. Dok si ustajao i pravio se da te poderani laktovi i prelom podlaktice ne bole, mnogo si naučio o tome kako praviti budalu od sebe, a da te istovremeno podsmeh koji slutiš kod komšinke dok odlazi sa onim zalizanim maminim sinom ne ubije.
Kada odrasteš, vožnja bicikla je ultimativna sramota. Svi pravi muškarci će gledati sumnjičavo te tipuse koji se u uskim šorcićima švrćkaju po magistrali, ubeđeni da rade nešto važno. Da penzionere koji krivudaju sredinom saobraćajnice i dovode do ludila poštene vozače motornih vozila i ne pominjem. Jednom sam sa bratom krenuo u Bajinu Baštu. Negde posle Užica, dva takva kretena u helankama su vozila jedan do drugog. Na svu upotrebu sirene moga brata, ovaj levi je odgovarao levom rukom, pokazujući da ih preteknemo.
E, ovo je bicikl koga se ni pravi muškarac ne bi sramio, a još bi onaj efekat leve ruke i pojačao srednjim prstom... U pitanju je jedan model nakurčenih Holanđana. Bicikl ručne izrade sa titanijumskim ramom... Spyker and Koga Aeroblade bicycle...
Dakle, maza ima titanijumski ram i aluminijumsku prednju viljušku. Točkovi su od karbona presvučenog aluminijumom, a sedište i držači za ruke od ekskluzivne Hulshof kože. Na bicikl je ugrađena specijalna verzija Rohloff menjača sa 14 brzina, a težak je svega 12,8kg. Točkovi i blatobrani podsećaju na avionsku elisu, a boje i inspiracija potiču od Spyker C8 GT2R modela automobila. Na našu žalost, proizvedeno je samo 50 i koštaju 10 i po hiljada evra (pojedinačno). Ako ti se ikada ukaže prilika da ga voziš, slobodno se opusti sa srednjim prstom, a do tada trpi kretene u helankama.