Rekvijem

U leto je jedno tvoj glas me probudio

usnulog me u životu smeo

učio da sanjam, pokopao kamenom,

sahranio te onako kako sam umeo.

Urlikom sam hteo istinu da javim

kad video sam iza zenicama golim,

bio lažni prorok u svetu prezrenom,

mrzeo sam ono što traže da volim.

U smrti te hteo, da ne budem srećan,

Nudio se vetrovima što mirišu tobom

i želeo samo, podlo i sebično,

da udahnem te jednom

ko cvet nad svojim grobom.