Himna beznađa

Da mogu

surovim rukama da iznad glave

Zemlju protresem.

Da polomim krila zlatnoj ptici.

Da Sunce oslepi od slika strave,

da zvezde pogase samrtni krici.

Da uzore mora krastama gnojnim

užasni glas proroka zloga.

Da, oštrih čeljusti, pokapam beskraj

krvlju preklanoga Boga.

Da mrtvu planetu,

i ljubav,

i nadu,

ko vrat sužnja, presečem mačem,

pa da na miru, u beskraju praznom

sedim i plačem,

plačem,

plačem...