Oduvek sam znala ko su oni. Ljudi.
Ljudi koji normalno izgledaju, isto tako se oblače, neki su srećni, neki nisu, umetnici, lekari, ostvareni, povučeni u sebe, koji se ipak po nečemu razlikuju. Oni su homoseksualci.
U gradu u kom sam odrasla to nije izgledalo kao krupna stvar, jer je svakog pratio neki glas. Neko je ostavio ženu i malu decu, neko poharao firmu u kojoj radi, neko upustio u vezu sa ženinom najboljom prijateljicom, tako da je, po mom ranom sećanju, biti homoseksualac bila ista stvar kao i biti razveden - dakle, ništa posebno.
Bilo je nekih parodija u filmovima 80-ih, međutim, naši programski (da ne kažem režimski) glumci teško da su ikad uspeli da odigraju nešto što nije karikiranje sopstvenih života, tako da su oni došli u isti koš sa rođacima iz Leskovca, ludim komšijama, lokalnim kriminalcima, i ostalim ljudima.
A onda se svest o tome promenila. Kod njih.
Naravno, puno je razloga za to: uticaj zapadne kulture, muzike, sveprisutnost medija, previše informacija, internet, cela ova priča oko Evropske Unije...(kao i svaki prosečni Srbin, mogu da dodam i malo teorije zavere- uopšte ne sumnjam u to da se neko infiltrirao u njihove grupe, i ubedio da ih ostatak sveta ne podnosi, stoga oni napokon treba da se izbore za svoja prava i pokažu napokon ko su i šta su, jer se to tako radi u svetu).
I onda dolazimo do tog trenutka, i do te dve naširoko poznate reči: GAY PARADA.
Kao prvo, spoj tih reči je prilično uvredljiv za pripadnike navedene populacije, jer, šta čovek prvo pomisli kad čuje reč parada? Na slonove u cirkusu, botoksirane pevače s pernatim balerinama, pijanstvo, kič i poznatu curu u belom? Teško mi je poverovati da svaki homoseksualac vidi sebe kao deo kakve parade.
Druga bitna stvar se odnosi na to da ama baš svako može da vodi svoj seksualni život kako poželi (ograđujem se od pedofilije, nekrofilije, i ostalih kažnjivih dela) i s kim to poželi. Krevet, soba, zavese, i saučesnik može biti gumena lutka, osoba istog ili sličnog pola, video kaseta, ili neko sa druge strane žice po paprenoj ceni (u tehnike već ne bih da ulazim).
Međutim, zašto se ostatak ljudi, (po ovim nažalost uvreženim terminima deklarisani kao STRAIGHT) ne skinu goli, izađu na ulice i u ritmu sambe pokažu svetu da su ponosni na svoje opredeljenje. Imaju pravo, realno. Vekovima se pišu pesme i romani na temu muško-ženske ljubavi, oduvek je to bila tema umetnika, popodnevnih kafenisanja, grafita, pisama, stoga, zašto to i ne obeležiti?
I baš ti, nazovimo ih strejt ljudi, od pamtiveka žive u zajednici sa ovim drugima, jer se oduvek znalo za njih ( ko još nije čuo za Sokrata i Platona i njihovo ljubavisanje, pijančenje i filozofiranje). I opstali smo, i mi i oni.
Svet pamti mnoge seksualne revolucije- renesansu i one punačke gole tete, hipi pokret i šatore, prvi poljubac na filmu, pojavu bikinija i minića, vibrator i vijagru, tako da je ovo, ponovo započeto pitanje seksualnosti, po meni smejurija.
Pitanje seksualne diskriminacije je mizerno u odnosu na ponižavanje ljudi afroameričkog porekla, anatemisanje Jevreja, i u našem slučaju, Roma.
Međutim, od krucijalnog značaja je održati gej paradu. Zašto? Ne znam.
Kada se digla sva te gužva, moglo se čuti dosta komentara, u pisanim i elektronskim medijima, na internetu, ulici. Tada sam čula nešto što je zaprepastilo ne samo mene, već i dosta ljudi koje poznajem. Jedan sajt koji služi za propagiranje homoseksualnih ideja je dobio (nažalost ne znam da li od države ili neke nevladine organizacije) 250 000 dinara. Da li je to loše? U normalnim uslovima naravno da ne, ali u zemlji u kojoj vlada bela kuga, i živi na hiljade neskućenih mladih supružnika, tako nešto je ponižavajuće i poražavajuće (pošto sam praktična osoba, da sam gej, ja bih te pare uložila u neki fond za povećanje priraštaja, jer bi se time povećala šansa da se rodi još neki homoseksualac).
Jednom prilikom sam otišla na pomenuti sajt, čiju sadržinu iz pristojnosti, neću izložiti. Užasnulo me je saznanje da nas posmatraju kao neprijatelje, da su frustrirani što nisu dovoljno eksponirani. Alo bre, rođače, imaš slobodu, imaš partnera, literaturu i kinematografiju, sajtove, klubove, pa šta još hoćeš? Limunadu? I tu dolazimo do poente. Niko ih nije predstavio kao neke frikove. Sami su to uradili.
U međuvremenu su mnoge televizije obradile ovu temu u tzv. talk programima, i ne mogoh da se ne obazrem na opasku jedne estradne persone koja je homoseksualce predstavila kao zaštićenu vrstu, jer su to zaboga, uglavnom njeni modni kreatori, fotografi, šminkeri, stilisti. Podsvesno uvreda, sa više oštrica, a evo i zašto.
Da bi neko postao kreator/dizajner, potrebno je prvenstveno talenat, a zatim godine ulaganja, truda, i odricanja. Takva osoba radi nešto što je cenjeno i lepo i ostavlja za sobom trag. I nije li malo nepravedno nekog ko je talentovan i uspešan predstavljati i vrednovati isključivo po osnovu seksualnog opredeljenja? To je uvredljivo, i za profesiju, i za pojedinca. Jer, homoseksualac nije nesposoban da radi nešto drugo osim da fotografiše, stilizuje i šminka. Kao što je poznato, ima ih u svim profesijama. S druge strane, jako je ružno kategorisati navedene poslove kao 'pederske' samo zbog pojedinaca koji su ih iskarikirali.
I tu dolazimo do posebne kategorije: SAMORAZUVERENISEKSUALCI.
Zašto bi ijedan normalan i zadovoljan homoseksualac napadno isticao svoju seksualnost i toliko izobličio svoje ponašanje da ono liči na grotesku?
Razumem različitost, ali anemičan izgled, razmazanu maskaru, natapirane šiške i helanke zaista ne. Jasno je da postoje oni senzitivniji ili malo ekscentričniji, ali, zašto bi neko zaboga, pravio žalosnu parodiju samog sebe?
Jer ovo je ipak, samo i čak- SRBIJA. I ma koliko mi težili i želeli da upoznamo svet i da nas on prihvati, ne treba sve uzimati zdravo za gotovo. I on je nesavršen i ima svoje nus proizvode. S druge strane, svaka zemlja ima nešto svoje, specifično, prepoznatljivo, nepodložno uticajima. Srbija je oduvek imala lepe, zdrave i pametne momke, i ma kog opredeljenja bili, neka takvi i ostanu.
Нема коментара:
Постави коментар