U beskraj

Piše: Marija Dimić

Srednjevekovna Venecija.

Napuklom barkom

otplovićemo

preko reke Stig.

Ne,

nećemo stići do neveselih

Asfodelskih polja,

ni do

kaznenog polja Tartara.

Ova reka će nas odvesti u

srećnu zemlju,

gde večito vlada dan,

gde svira muzika i gde hladnoće nema.

Rođena u morskoj peni,

pokazaću vam pravu ljubav.

Jedan dodir oduvek zapisan,

stvoren za nas!

Pogled ispod obrva,

pod velom maske.

Doba je karnevala.

Plesnim korakom, u ritmu muzike,

održavaćemo ovu čaroliju,

ne otkrivajući sebe.

Moje ime je...

On se zove...

Moj neko!

Mostovima i uskim ulicama

lepršaju plaštevi,

šušte haljine...

Dvoje se svojim sjajem izdvajaju.

On - pesnik.

Ona - muza.

Tajno ide za njom.

Najzad je sustiže.

Jedan dubok poklon.

Stisak ruke i osmeh.

Ponoć prolazi. Maske su nestale.

Moje ime je Erato.

Na ulici samo jedna mačka zamjauka!

Srećan na svetu je onaj, koga muza voli!