Ispovest

Salvador Dali - Slomljeni most i san

Dobio sam san na poklon.

Na ovom svetu

nema surovijih stvari od Sunca i poklona.

To je bio san iz kog sam se probudio

da bih video da se nisam probudio

i da si me te noći ubila,

a znao sam da neću moći da pričam

o onome što sam u snu video.

Pratio sam otiske svojih stopala

nekim putevima

koji su u daljini sami sebe proždirali.

I tamo napred, u prolazu,

gledao sam sebe kako grizem zemlju

na kojoj si mi ostavila poklon

i otišla.

Prateći te, video sam reku

koja se u sebe bučno uliva.

Neki ljudi sa krvavim usnama

stajali su na blatnjavoj plaži

i dozivali drugu obalu,

a ja sam razmišljao kako sam bio srećan

dok nisam imao san.

I kako je taj san najdragocenije što imam.

Na drugoj obali ti si stajala

sa sviralom od peska i blata i krvi,

a ja sam one koji su dozivali

ubeđivao da mi ne trebaš.

Znali su da lažem, pa sam dozivao sa njima

pitajući se

kako to da si prolazna,

a da si ceo moj život.