Dečak iz suze

U pustoš je htela zemlju da pretvori

rastopljena tmina najhladnijeg leta

i svi su znali

da rodio se pesnik

kad majka je kukala

umesto da cveta.

U inat tmini, suncu i hladnoći,

uzdignute

pesnice ka letu

sa igračkom vetrom

i drugom olujom

dečak iz suze

smejao se svetu.

Očima prelivenim

od noćnih priviđenja

gladio sam svilu dragih mi pokrova,

kaluđer na groblju

u kom život vlada...

Dosadio mi spokoj,

sigurnost otrova.

Pošao da zaronim

u susret svojoj slici

dok poslednji sam osmeh

žurio da prodam...

Suludo me sunce iz bezdana koči

dok predsobljem sveta

pijan i lud hodam.