Balada

I leto je neko,

ti si nova neka,

od ljubavi sva si,

a meni si daleka.

Mozgom seva neka loša berba

ova tu što sedi – drolja.

Upljuvanu, gadnu – voleću je više

nego tebe, iako si bolja.

Sve što sada ne želiš da čuješ,

strast i pad da nisu sudbina,

da ja mogu mahnito da ljubim,

dok ne tražiš da budeš jedina.

I noć jedna može biti večnost

kad ne moliš za večnost priliku.

Na leđima ja ljubavi nosim

bezbroj malih i jednu veliku.

I uživaj u večnosti noći,

kad polude svi očaji moji,

priznaću da samo voleo sam

jednu ženu koja ne postoji.