Feminizam, transfeminizam, postmoderna i ostale zajebane reči...

Feminizam je društveni pokret. Feministkinje su pripadnice tog pokreta. Nemojte ih mešati sa Željkom Joksimovićem, Princom, Milanom Stankovićem, oni su feminiZIRANI, ne feminiSTKINJE, mada za Milana nije sigurno... Znate, to su oni likovi kojih u svakom društvu ima po jedan, imaju negovanu kosu i na svaki pomen lascivnosti vas normalnih ortaka, oni kažu: „to je odvratno“. Vi ih gotivite jer poznaju dobre ribe kojima su obično najbolja drugarica, a i moguće je da ste odrasli zajedno.
Dakle, feminizam je društveni pokret koji definise, uspostavlja i brani jednaka politička, ekonomska i socijalna prava za žene. Barem je to bio. Kao i više drugih ideoloških, socijal-političkih pokreta, u savremenom dobu je doživeo krizu, idejno satrulio i postao jedan od najvećih antagonista sebi. Tri glavna talasa feminizma su:
1. Kroz 19-i i početak 20. veka - podrazumeva borbu žena za pravo glasa i jednake plate. Ove feministkinje su bile poznate kao sufražetkinje (Termin koji je prvi upotrebio Daily mail, označava one koje pate). Doba prave socijalne borbe i žena vrednih punog poštovanja - Klare Cetkin, Roze Luksemburg, Florens Najtingejl itd. Takođe i poznatih muških mislilaca koji su se borili za prava žena poput Bentama, Džona Stjuarta Mila...
2. Od ’60-ih do ’80-ih godina 20. veka – Karakterišu ga organizacija masovnog pokreta, borba za rodnu ravnopravnost, antiimperijalizam, edukacija žena, problematika muškog nasilja i sl.
3. Od kraja ’80-ih do danas – Prolazi kroz dimenziju X i postaje nakaza, svoja mutacija i poricanje. Redefiniše rod i nadilazi rodne razlike (razlika između sex i gender, sex je biološka, hromozomska, odnosno morfološka kategorija, a gender socijalna i kulturološka), pa postaje blizak queer pokretu, postmoderni, ekofeminizmu itd. Istovremeno, gubi smisao prave borbe. Danas, za prosečnu omladinku, feminizam se ogleda u dve stvari, prvo, „ne kupuj mi poklon za 8. mart jer, iako sam retardirana i mrzim nešto što ne znam ni šta je ni kako je nastalo, ja sam u fazonu da se borim za prava žena“, drugo, „zašto mi otvaraš vrata i pridržavaš jaknu, ne mogu više da trpim te tvoje muške represalije, stoko šovinistička“. Za prosečnog omladinca, feminizam je odlična fora da kresne tu istu omladinku. Istovremeno, u doba kada i u EU recimo, žene zarađuju manje nego muškarci, „feministički“ pokret se bavi problematikom osmomartovske ruže. Eventualno, tu je i treća stvar. Tome nas (vas) uči poznata kolumnistkinja Jelena Karleuša. Ma koliko napadali njene kolumne, meni je ona o homoseksualcima genijalna. Jeksi, kao, ubeđuje levog beka da je gej OK: „Zamisli da ja tebi prestanem da pušim, i pušenje je protivprirodno.“ Naravoučenije je genijalno, čak i zenit postmodernog feminizma. Pobedite vašeg muškarca u debati, pa mu onda popušite.
Naravno, navedeno se odnosi na razvijena zapadnoevropska društva. U nekim drugim, feminizam nema dovoljno slobodnog vremena da postane karikatura.
Takođe, glavne dileme modernog feminizma se okreću oko dilema tipa sa muškarcima/bez muškaraca (ne mislim na koitus, nego na uključivanje muškaraca u borbu za prava žena). Dakle, u skladu sa ideološkim truljenjem, teme se vrte oko forme, a ne suštine borbe.
Doduše, kako i biti heroj u ova šugava vremena...