Supermen mi je rekao da je čuo od Deda Mraza kako je moj tata tukao Čak Norisa (Ili, u šta smo verovali kao deca)

1. Da je Čak Noris strava – Nepobedni plavi, maljavi tabadžija, uvek smo mislili da je kul, ponekad i danima vežbali njegove poteze na nekom slabašnijem komšiji. Ispostavilo se da neke stvari, Čak Noris recimo, treba da ostanu sagledane očima deteta. Eto kako svet gubi heroje. Ili ih nikada nije imao.


2. Dečije poimanje politike – personalizacija – država je predsednik, a predsednik je dobar jer je predsednik. I to nema veze sa tim što su ga naši matori tako doživljavali, budući politički odgojeni da budu deca ceo život. Prosto, socijalna psihologija, tako je. Danas... Recimo da danas zamišljam predsednika vezanog za upaljenu raketu u mom dvorištu, kako trči okolo i vrišti: „Isključite je, isključite je.“

3. Porno zanimanja – Malo smo poodrasli, ali još nismo počeli da se brijemo. Mislili smo, čim pustimo brkove i postanemo vodoinstalateri, čistači bazena, hausmajstori i sl. imaćemo brojne sisate plavuše na sve zamislive i nezamislive načine. Sada znamo da mnogi brkove neće imati ni do 25-e godine, a da su hausmajstori, vodoinstalateri itd. masni tipovi neprijatnog mirisa koji heftaju samo oronule pripadnice romske nacionalnosti po trocifrenoj (dinarskoj) nadoknadi.

4. Naš tata može da prebije svačijeg tatu – Uvek je tako delovalo, prva violina porodice, prvog socijalizatora svakog deteta. Kasnije se ispostavilo da ima i većih tata od tvog tate, a san ti se konačno razbio kada si ga video kako se pijan tetura kući, dok ga stara vuče za uši i pominje imena tvojih tetki i bake za koja nisi ni sanjao da ćeš ih čuti u navedenom kontekstu.

5. Kada odrastemo, sve će biti lako – Hoće kurac! Kada odrasteš sve će biti daleko teže, odrašćeš u mrzovoljnog tipusa koji se frekventno pita: „Šta ću ja ovde?!“

6. Kada odrastem, razumeću devojčice – Samo, niko ti nije rekao, u trenutku kada ih i približno razumeš, te devojčice će biti tvoje ćerke, a ti ćeš se, u tom trenutku, već pet godina pitati: „Šta ću ja ovde?“

7. Deda mraz – ispostaviće se da pokloni, jebiga, ne padaju sa neba, tvoji stari su radili kao konji za te dve kese poklona u nekoj državnoj firmi, a Deda mraz je u stvari neki pijani kolega koji je uvek važio za veseljaka u kolektivu...

8. Da lepo pevamo – Snimali smo se uporno i dugo, recimo na Teslinoj mini-liniji, napinjuci nejaka pluća da zvučimo zajebano kao Pepi Laković. Kada smo pustili „play“, ispostavilo se da zvučimo kao pičkice... Ček, ček malo... „Tataaaaaaaaaaaaaaaaa, pokvarila se linijaaaaaaaaaa!!!!“

9. Babaroga – Taman pomislimo kako je noć divno vreme za uraditi nešto kreativno na miru, recimo išunjati se i zapaliti pomoćne prostorije, razbiti prozor dosadnom komšiji, udariti sebe čekićem u palac... Oni nas naplaše babarogom... I šta sad što i dan danas piškim u krevet zbog toga?!

* Bonus za sladokusce:

Ali, ima i utehe, ponašaj se s vremena na vreme kao balavac, neke stvari će uvek biti strava: Recimo, šutni prvu osobu koja ti se ne sviđa i vikni: „OVO JE SPARTA!“, uvek nađi načina da budeš budalast, ne sumnjam da možeš, ja mogu.