Oblici života u GSP-u, deo drugi

Piše: Filip Živanić

Kako čitaoci ne bi bili zbunjeni, mala napomena na početku. Autor ovog teksta namerno nije, ni u prethodnom ni u ovom tekstu obradio Švercere ( Transportum gratis ). Šverceri su veći stepen (carstvo) pa samim tim u sebe obuhvataju sve vrste ili, tačnije, sve vrste su Šverceri.

Autobus je lagano oduzimao gas i ulazio u stanicu. Pored tebe je, maltene lebdeći, proletela još jedna od vrsta iz GSP kazamata.
Crni luk i nekoliko šargarepa bilo je sve što je virilo iz cegera. Dlanom o dlan i utvara je nestala. Neki od građana su izlazili iz prevoza, gunđali, drugi su se tiskali što bliže vratima ne bi li našli svoje mesto za sedenje. Stepenik po stepenik i našao si se u autobusu. Utvara je već bila tamo. Sedela. Ne, nažalost, Japanci još nisu izumeli teleport, a ni utvara nije Isus da hoda po vodi ili lebdi po autobusu, upravo si naleteo na još jednu vrstu koja vegetira u javnom prevozu - Snajper babu ( Gerontorum militaris ). Spremna kao Mosad, misteriozna kao Štazi, ogrnuta plaštom starosti i nemoći, ova vrsta je najprilagodljivija promenljivim uslovima života u GSP-u. Nikada je nećete videti kako stoji, a postoje podaci da neki od pripadnika ove vrste slobodno mesto u nailazećem prevozu vide i sa dve stotine metara udaljenosti. Naoružana cegerom, čiodama, špendalama, dubokim čizmama, oštrim laktovima, lako izlazi na kraj u borbi za svoje mesto sa drugim vrstama. Prirodna selekcija je nemilosrdna. Kada slobodnog mesta u prevozu nema, pripadnici ove vrste, primenjuju drugu, tajnu strategiju. Brže bolje se prišljamče nekom od ’’svojih’’ i zajedno započinju svoj zavodljivi ples:
-Nekad se znao red…
-Jaoj, jeste, da znate. Danas ljudi nemaju poštovanja ni prema kome…
-Potpuno ste u pravu, evo, ja se vraćam sa pijace, spondiloza me muči a i angina pektoris se vratila…
Štrokavi tinejdžer ( Aljkavus gimnasiorum ) nevoljno ustaje sa svog sedišta, dok se par Gerontorum militarisa zadovoljno smeška i zauzima osvojene položaje.

Izopačeni rukobludnik ( Masturbatum publicum )
Izgledao je malo čudno u kaputu žutom krojenom bezveze… Nonšalantno se nalaktio, bradu stavio na levi dlan i, navodno nezainteresovano, posmatrao napupelu brucoškinju i sredovečnu gospođu koje su sedele naspram njega. Činilo se da nema desnu ruku. Međutim, vešto skrivena ona je svoj posao obavljala. Iznenada, nekoliko kratkih trzaja i bio je gotov. Blaženi osmeh ga je odao. Niko ništa nije primetio. Izašao je na sledećoj stanici čvrsto se držeći desnom rukom za rukohvate. Za sobom je ostavljao trag sluzi kao kakva ranjena zver.
Pogrešno je uverenje da se ova vrsta najčešće viđa u noćnom prevozu, podjednako deluju i u dnevnom. Najčešće žive sa majkom i od njene penzije, vole Sanju Marinković i Leu Kiš. U džepu kaputa uvek imaju repertiranih 300 grama mentol bombona - za ponuditi dečici u parkiću.

Grejač ( Dahtus zavratus )
Osnovna razlika između njega i Masturbatum publicuma je u stepenu kontakta koji se ostvaruje sa žrtvama. Dolaskom zime i kvarenjem, žutih, japanskih autobusa pojavljuju se i Grejači. Svoju žrtvu pikiraju još na stanici i u polupopunjena vozila GSP-a ne ulaze. Omiljena mesta za delovanje su im centar grada i mostovi, i to u vreme saobraćajnog špica. Perfekcionizam nekih od njih ide dotle da žrtve biraju prema visini, kako bi svoj ’’paket’’ što elegantnije plasirali. Na opaske da se pomeri i ne duva u vrat, najčešće ne reaguje i svoj ritual nastavlja. Prezire Pipača jer često zbog njega i njegovih grešaka dobije nenajavljeni šamar ili lakše batine. Međutim, Grejač ni ne sluti da je poslednja faza u njegovom razvoju - da postane Pipač.

Pipač ( Pipus gluteus )
Pravi akrobata i adrenalinski zavisnik među svim vrstama. Obožava brzu vožnju i nagla kočenja. Prilikom naglih kočenja, umesto hvatanja za najbliži rukohvatač, hvata se za najbližu zadnjicu. Umesto što bezbolnijeg prizemljenja, pada na bilo šta humanoidnog izgleda. Njegovo delovanje liči čuvenom dečijem ’’vaćarenju preko gaća’’. Poput bombaša samoubice uleće u krcat autobus i pipa gde, šta i koga stigne, sve pod izgovorom da nema za šta da se uhvati. Spreman da za svoje vratolomije plati ponekad i visoku cenu. Idol svih Masturbatum publicum-a, koji ih skriveno i čežnjivo gledaju, maštajući kako i sami sve to rade. Dok se naivna žrtva oporavlja od šoka, povreda zadobijenih iznenadnim kočenjem, iskusni Pipač je već uveliko ispario.

( Minor retard )
Pripadnici ove vrste mogu biti oba pola i najčešće su mladunci. Karakteriše ih zajeban telefon ( sa kojeg puštaju muziku svim prisutnim vrstama u prevozu ) ili kakav gedžet ( male stvari na koje se lože ljudi sa malim penisima ), šuškava trenerka ( mužjake ) ili pink helanke ( ženke ). Čitavu vožnju razgovaraju telefonom, sa bratom, sestrom, matorim, matorom, legendom, kraljem, kraljicom. Teme su vrlo značajne i šarenolike: sinoćnja bleja na splavu, otkidanje od viskija, X pao mardelj, bivša XY koja je laaaaadno stavila status na fejsu ’’maweni nedostajesh’’, pa kako je Bojanić napušio Seku Aleksić, a tek što će Đani sve da ih pocepa… Podrazumeva se da druge vrste pažljivo slušaju razgovor malih neandertalaca. Razgovor se obično završava sa ljubi te brat, sestra, matori, matora, čujemo se, zovem te, zovi me, jebacemo mu (joj) mamicu i sl.
Kad su u čoporu u prevoznom sredstvu, razgovor i teme su iste samo što se vode direktnom komunikacijom a ne putem mobilnog telefona. Takođe, skičanje i urlici dobijaju na intonaciji.

Naravno da u okviru ovog skromnog istraživanja nisu uključene sve vrste, da su pomenute vrste opisane u najkraćim crtama i da nije isključena mogućnost otkrivanja novih vrsta. Svaka sledeća vožnja šansa je da uočite neku novu vrstu. Kombinacije i prekombinacije među vrstama, evolucija jednih i propadanje drugih, sve to prati dinamični život prosečnog, umornog, napaćenog Srbina. ( Srbus bezperspektivus ).