Supermen mi je rekao da je čuo od Deda Mraza kako je moj tata tukao Čak Norisa (Ili, u šta smo verovali kao deca)

1. Da je Čak Noris strava – Nepobedni plavi, maljavi tabadžija, uvek smo mislili da je kul, ponekad i danima vežbali njegove poteze na nekom slabašnijem komšiji. Ispostavilo se da neke stvari, Čak Noris recimo, treba da ostanu sagledane očima deteta. Eto kako svet gubi heroje. Ili ih nikada nije imao.

Kriza u Vladi Srbije – Inflacija stagnirala ceo dan

Why are you so serious?

Vladu Srbije od juče potresa snažna kriza. Uzrok krize je u ministarstvu poljoprivrede, trgovine i vodoprivrede. Ministru Petroviću preti smena, a državni sekretar Dragan Injac je, praktično, na izlaznim vratima.
Problem je nastao juče kada je državni sekretar u tom ministarstvu, Injac, ministru Dušanu Petroviću pred istek radnog vremena saopštio da u toku dana nijedna namirnica ni usluga nije poskupela. Usledilo je „prebacivanje lopte“ i odricanje krivice. Seksi redakcija došla je do trankripta razgovora između ministra i državnog sekretara, te vam prenosi odlomak:

Kafana ne sme da trpi zbog porodice i posla!

U redu, volimo alkohol, ne pijemo ga uvek, samo u tri slučaja: kada se desi nešto lepo, pijemo da proslavimo; kada se desi nešto ružno, pijemo da se utešimo; kada se ne dešava ništa, pijemo da bi se nešto desilo. Alkohol leči sve... Osim alkoholizma. Možda će nam i skratiti život, ali mi barem vidimo dvostruko, odnosno duplo više od ostalih. Kernel je, u svetu kompjutera, recimo, most između aplikacija i hardvera. E, alkohol udara direktno u kernel. Usložnjava nam emocije, a pojednostavljuje misli. Ipak, svi volimo da se pravimo pametni kada popijemo neku, evo odličnog materijala da fascinirate podjednako pijane drugare i da vam cica koju ste pijani startovali kaže: “Pali, štreberčino.” Kako su naše omiljene tekućine dobile ime?

Sveto trojstvo – The God

Piše: Nenad Pešić

Ko me poznaje već koluta očima i pita se: „Pa dobro jesi li morao?“, naravno da sam morao, jer je junak moje naredne priče jedan od najvećih fudbalera u istoriji Engleske, a svakako jedan od tri najveća cara u izboru seksi redakcije Mandarinko.net-a. Pre nego što su devojčice počele da se lože na lažnog Ronalda, Toresa (khmmmm smrda khmmm), postojali su igrači koji su zaista igrali fudbal, sa manje ili više uspeha na terenu, ali sa zavidnim rezultatima van istog... Mali broj fudbalera uspeo je na oba plana, jer teško je biti vrhunski igrač i kvalitetan ludak u isto vreme, zato njima skidamo kapu, zato njima kažemo: „Hvala!“.

Recept za Rijaliti (Govori ...sa velikim M!)

U redu, Rijaliti je samo socijalno prihvatljiv oblik sadizma, a kakvi smo mi to prosečni pripadnici malog, ali divljačnog plemena, ako ne cenimo malo dobrog sadizma uz jutarnju kafu, i uz ručak, i posle večere, i u kasnim noćnim satima. Nije toliko ni bitno da li vam je draža „1984“ ili „Životinjska farma“, dobar Rijaliti nije teško pripremiti. Uvek ste se pitali kako da postanete Veliki sadista i sodomizujete pred kamerama ljude sa raznim ličnim oštećenjima, od fizičkih, preko ego-manijaka do gotovo neprimetno retardiranih... Za početak, izaberite prave ljude. Dakle:

Reanimirani tabui

Piše: Sonja Martić

Oduvek sam znala ko su oni. Ljudi.

Ljudi koji normalno izgledaju, isto tako se oblače, neki su srećni, neki nisu, umetnici, lekari, ostvareni, povučeni u sebe, koji se ipak po nečemu razlikuju. Oni su homoseksualci.

U gradu u kom sam odrasla to nije izgledalo kao krupna stvar, jer je svakog pratio neki glas. Neko je ostavio ženu i malu decu, neko poharao firmu u kojoj radi, neko upustio u vezu sa ženinom najboljom prijateljicom, tako da je, po mom ranom sećanju, biti homoseksualac bila ista stvar kao i biti razveden - dakle, ništa posebno.

Studentski Survivor

Bogati ljudi veći deo života imaju potrebu da rade neke stvari samo da bi se razlikovali od ostalih. Evo, jedan Kinez je skoro kupio tibetanskog mastifa (da, čupavo, veliko, balavo kere) za milion i po evra. Hej, bre, što bi rekao Kartmen, koliko li robova može da se kupi za te pare?! Ali, oni nikada neće biti pravi muškarci i ljudi. Evo, bogataši i devojke imaju čitavu armiju ljudi koja se brine za to da budu srećni na ovom svetu, ginekologe, manikire, pedikire, depilatore, fizioterapeute... Ti si pravi muškarac, nemaš ni lekara opšte prakse i baš te briga. Ako Klint Istvud može da pospe ranu barutom i zapali je, možeš i ti. Dalje, oni nikada nisu bili „skečovani“ jer nisu išli u školu sa ostalom decom, nikada nisu jeli džema na ’leba, nikada nisu pitali nekoga da pođu, nikada nisu igrali klikera da ne isprljaju kolena na svojim pantalonicama na faltu, nikada nisu bili studenti u Srbiji... Nikada, kao studenti, nisu živeli sedam dana sa 200 dinara... A kako se to uspeva?

Kako smo se nekad lepo igrali…

Piše: Filip Živanić

Za vreme kad je bilo lako biti dete. Za vreme kad su deca imala drugove, a ne računare i Internet, ali i za sadašnje vreme, kad su ta deca malo porasla i sačuvala te drugove, uz superbrzi adsl. Za vreme kad su deca padala, lomila ruke i krvarila kolena, a da su opet ostajala živa. Sledi kratak osvrt na igre kojih su se neka deca, nekad davno, igrala. Nek ne zamere oni čija omiljena igra nije pomenuta.

Zapadno od raja

Piše: Sonja Martić

Volim da gledam Opru. Zaista. Doduše, nikada neće biti dubokoumna kao Isidora Bjelica i svestrana i multi-hibrid-talentovana kao Ognjen Amidžić, ali, u trenucima dokolice može da posluži. Zanimljivo mi je kako simuliše saosećanje i razumevanje ekstremno debele dece, očajnih žena u menopauzi, tinejdžerke koja se tetovira s ciljem da liči na kravu, dok u sebi navija da izgledaju što jadnije, jer to naravno, privlači gledaoce-prosečna osoba se naslađuje tuđim defektima i problemima da bi zaboravila na trenutak svoju beznačajnost. Ono što je meni privuklo pažnju jeste neka nova pojava koju ne znam kako da nazovem, ali, krenuću od početka...

Mnoge su slatke al' jedna je Slađa (Slučaj "Porno štikla")

Proteklih dana, DS je bila na neopravdanom udaru mnoge kritike. Povod je bio recital mladih new wave pionira, armije trendi idiota pomoću koje DS pokušava da uspostavi autoritarno unutrašnje ustrojstvo stranke i dodatno omasovi ionako poseljačenu partiju. Zašto kažem neopravdano? DS odavno nije ono što je bila na nastanku, grupa intelektualaca i kadrovska partija. I dobro je da nije. Ovo je Srbija, rođaci, nama treba DS ovakav kakav je sada, ne želimo izbor, želimo da drugi pol bude isti kao prvi, želimo dve iste masovne i narocke partije koje se nadmeću za našu ljubav. U kvazi-nacionalizmu i omasovljavanju najbolje plivamo.

Kurton

Piše: Sonja Martić

Te noći sam sedela sa drugarima u bašti jednog beogradskog kafića. Sa njima je i bio neki lik koga sam tada videla prvi put. Pili smo pivo, pričali o svemu i svačemu, kada se neznanac oglasio: ’Gde je ovde klonja? Moram da šoram!’
Pogledala sam ga začuđeno nadajući se da će se nasmejati i reći da se zezao, ali ne, bio je mrtav ozbiljan. O Bože...još jedan Kurton, pomislila sam. Ko je Kurton? E, to je duga priča...

PR paranoja ili šta selebriti njuška ne sme sebi da dozvoli

Piše: Sonja Martić

Jedna od stvari koje mi veoma idu na živce je lažna empatija. Kao, svi smo tolerantni, osećajni, razumni, branimo slabije i njihova prava, a ovamo smo monstrumi čak i prema svojim najbližima. Osuđujemo mučitelje životinja, a ispod časti je udomiti nekog ’avlijanera’, podržavamo gejeve jer je moderno, a okrenuli smo leđa prijateljima iz detinjstva. To me je letos inspirisalo da napišem status otprilike sledeće sadržine: Dirnuta sam masovnom empatijom prema Evi Ras, ali bolje brinite o svojim bakama i dekama jer pomenuta glumica ima salonac gajbu koju rado pokazuje novinarima Glorije i Storija (i koju, u krajnjem slučaju može da izdaje) i često navodi kako odlično zarađuje od prodaje svojih slika i knjiga.

Boki 13 postaje počasni građanin Beograda

Popularni makedonski profesionalni transvestit, Boki 13, održaće koncert u beogradskoj Areni, 1. juna. Ovo je izazvalo oprečne reakcije u srpskoj javnosti, ali preovladava dobra volja da se Jovanovskom ukine ranija zabrana ulaska u Srbiju i njegov koncert podrži. Štaviše, predsednik LDP-a, Čedomir Jovanović, pokrenuo je svojevrsnu inicijativu:

Ljudi bez kojih današnji svet ne bi bio zamisliv

Piše: Filip Živanić

Postoje ljudi koje pamtimo i oni koje ne. Nevezano za njihove ljudske kvalitete, osobine, način života i sl. Neki od nas su važniji, malo više jednaki pred zakonom, malo manje krivi, dok su svi ostali (ogromna većina) ono što braća ’rvati zovu pučanstvo. Težaci. Od zvezde do zvezde, od poslodavca do poslodavca. Ćuti, radi i u jarmu skapaj, lepo nam kaže i Aleksa Šantić. Njih ne pamtimo, oni samo umru.
Svakako da za čovečanstvo nemaju isti značaj Napoleon i sluga Milutin ili Aleksandar Fleming i baba Vanga. Ovo je kratak osvrt na neke pojedince bez kojih današnji svet definitivno ne bi bio to što jeste.

Srbi i silovanje

Senzacionalistička priroda većine srpskih medija često dovodi do toga da na naslovnim stranama često vidimo reč “Silovanje”, neretko i kvalitetno grafički podržanu. Budući da smo tu da vam otklonimo sve nedoumice i sumnje, ako treba i razmišljamo umesto vas, pozabavili smo se ovom tematikom. Ne treba da zahvaljujete, zato postojimo.

Zašto komunizam nije za Srbe

Piše: Sonja Martić

1. Kakvo zaposlenje posle srednje? Možda ne želim da radim, a možda odmah postanem direktor!
2. Šta će meni stan na kredit? Mogu da čekam da mi umre baba, rasprodam sve po selu ili živim sa matorcima do 35-e!
3. Neću da imam auto k'o i svi! Kako da se onda razlikujem od onih što kupuju puntiće na lizing, ili od onih što uvoze polovne krševe iz Italije, mora da se vidi da umem da obrnem pare!

Nešto o svašta

Da se razumemo, štrumpf Mrgud je jedini normalan štrumpf. Jedini ima zdrav odnos prema stvarnosti. Gargamel i Azrael dosledno pokušavaju da im dođu male plave glave, Veliki štrumpf je stalno nešto najpametniji, mora da sluša Kefala po ceo dan, Štrumpfeta je jedina cica u selu... Valjda je normalno da ide okolo i mrzi stvari, siroti, svesni Mrgud...

Pavle Vujisić je lepo rekao, kada se mrtav pijan probudio pored Dunava na nekom čamcu: “Nek jede govna ko je rekao da je Dunav plav i da je čamovina meko drvo.” Nije. Živimo u idejama o stvarima, stvarnost nam uporno potura stvari kao takve.

Umesto profil fotografije

Piše: Sonja Martić

Nekad se osetim kao lik iz pesama iz Zabranjenog pušenja. Pored koga se dešavaju stvari koje ne razume ili ne može vidi na način kao i ostali. Kao mali Zoran u filmu ''Tito i ja''. Ponekad nemam osećaj za kolektivnu empatiju. Ali me užasno bole neki tragični detalji.
Sedeli smo na predavanju iz fonetike. U jednom trenutku Velikoj je pozvonio mobilni, i drsko je odšetala iz učionice. Velika mi je išla na ganglije otkad je se sećam. Imala je nekog dečkića sa B92 kog je cucala i bila zaljubljena u Marka Vidojkovića. Toliko, da je to pričala čak i profesorima. Elem, ubrzo je uletela u učionicu, histerično zgrabila ranac i povikala:
-Ubili su premijera!

On nije pesnik cvetnog maja...

Ivan Milosavljević Džule je jedina interesantna stvar koja dolazi iz Ivanjice. Premda mi je ortak pominjao da ima neku cicu tamo, kaže da ni ona nije loša. Džule je naš najbolji rok pesnik. Rođen je u Ivanjici 1975. godine, piše i aforizme, kafanski je inventar i nosilac je braon pojasa u karateu ili tako nečemu.

Upucaj bližnjeg svog

Kao što smo zaključili, smradovi naučnici sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja. Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Ovo su neka od najboljih oružja sadašnjosti i budućnosti, sakaćenje bližnjeg svog nikada nije bilo pristupačnije...

Nemoj, zbog dece!

Piše: Sonja Martić

Skorašnja 'afera hauba' nema koga nije dotakla. Neki brane aktere, neko osuđuju policiju, neko njih, međutim, komentar jedne ženske osobe devojci koja je tvrdila da nije u pitanju strašna stvar me je naterao na razmišljanje.

Parafraziram: ''Videćeš kad budeš imala decu, pa ćeš razmišljati kao ja''. Odnosio se na na to što je gotovo svaki dnevni list na naslovnu stavio sliku pomenutih aktera kako šenluče po haubi.

Ljudi su glupi, gađaj ih kamenjem (Uspavanka za ...)

Postoje optimisti. Da, da, verovali ili ne, postoje ljudi koji veruju u masturbaciju popularnih psihologa, ljudi koji će vas pokroviteljski potapšati i reći nešto poput: „Samo moraš dovoljno čvrsto da veruješ u to i ostvariće se.“ Ti ih za trenutak pogledaš kao simpatične ali umno obolele osobe i zapitaš se zašto ne skinu jebene ružičaste naočare. Pažljivijim posmatranjem uočićeš da ne gledaju kroz ružičaste naočare, nego kroz ružičasti mozak – nisu oni krivi, valjda.

Kreten za sve pare

Piše: Sonja Martić

Od svih mogucnosti da ispadnete budala, otkricu najbanalniju. SMS. Mnogi pametni ljudi vode o tom racuna. Ja ne. Testiram svoju nazovi inteligenciju tako sto brojeve svojih prijatelja znam napamat. Sta je tu lose?
Jednom prilikom posalje mi bivsi kolega SMS otprilike sledece sadrzine- Mala, sta se radi veceras, ja sam nesto prehladjen, ides u grad ili gledas neke filmove sa deckom?
Mislim, SMS ko SMS. I ja odgovorim sledece- Mmm, frajeru, nije ni cudo sto si prehladjen od svih tih akcija, hahaha…moj decko je grbavi streber kome mladost prolazi na glupavim forumima i sajtovima…naravno da cu u grad!

Prvi američki Don

Postoje neki ljudi pred koje nije svejedno stati. Oseća se čovek pomalo kao tinejdžerka pred prvi ginekološki pregled dok se pita da li je moguće da doktor primeti šta je radila sa flomasterom kada je otkrila svoju seksualnost. Mislite da je jeza ono kada vidite ili, još gore, slušate Isidoru i Pajkića?
A svi se ložimo na filmove o mafiji. Ko nije posle gledanja Kuma mesecima besomučno citirao legendarne izjave, taj omladinac nije bio (ili spada u pomenutu grupu koja citira Briljantin i time nije vredan pomena). Bilo jednom u Americi, Kum, Goti, Put bez povratka, Al Kapone iz ’59. ili Nedodirljivi iz ’87. godine. Zbog filmova, početak organizovanog delanja mafije u Americi se smešta u ’30-e godine 20. veka. Ali, pre svega toga,

Fudbalski talenat i kako ga se rešiti, kratak priručnik za nogoloptaša iz predgrađa

Piše: Nenad Pešić

Ok, Svevišnji nije bio previše darežljiv kada si ti u pitanju. Rodio si se u vanbračnoj zajednici radnika gradske čistoće i brkate baba sere, one koja nije marila za pare, već je svoje usluge naplaćivala isključivo u naturi. Bilo kako bilo, eto tebe ničim izazvanog u hladnom i okrutnom svetu tranzicionog društva. Lep nisi, a ni pamet ti nije jača strana... Imaš dve noge i taktički zaobljenu glavu u predelu čela. Sve predispozicije su tu, rođen je novi Maradona iz Katrge!

Feminizam, transfeminizam, postmoderna i ostale zajebane reči...

Feminizam je društveni pokret. Feministkinje su pripadnice tog pokreta. Nemojte ih mešati sa Željkom Joksimovićem, Princom, Milanom Stankovićem, oni su feminiZIRANI, ne feminiSTKINJE, mada za Milana nije sigurno... Znate, to su oni likovi kojih u svakom društvu ima po jedan, imaju negovanu kosu i na svaki pomen lascivnosti vas normalnih ortaka, oni kažu: „to je odvratno“. Vi ih gotivite jer poznaju dobre ribe kojima su obično najbolja drugarica, a i moguće je da ste odrasli zajedno.

Za koga si se, Klaro, borila?

Piše: Filip Živanić

Bio sam još dete, klinac. Kosta je vozio nekog Tomosa i bilo je vraški hladno. Te hladnoće se, u stvari i najbolje sećam. Sviđala mi se jedna devojka. Nikakve šanse nisam imao kod nje, pa mi je Osmi mart došao kao mesija, dan kad neće imati izgovore, folklor, časove letenja, bridž, kanastu i sl., i kad će me udostojiti makar i površnog razgovora. Na raskrsnici u kraju pazario sam ružu od nekog Roma, umotanu u odvartni srebrni celofan, i stavio je u jaknu. Kosta me je odvezao do njene zgrade i u ulazu zgrade sam joj dao ružu (koja je tad već bila izlomljena, otpalih latica, kao da je pokupljena usput, pored nekog kontejnera). To je bio prvi i jedini put da sam kupio nekome cvet za Osmi mart (ne računajući razrednu i druge profesorke koje su cveće dobijale ne bismo li ih odobrovoljili).

Retardi i fotoaparati

Piše: Sonja Martić

U dobra stara vremena procedura je bila sledeća: kupiš film, pažljivo ga ispucaš, odneseš kod fotografa na razvijanje i čekaš dva dana pribojavajući se da ne ispadneš kao idiot. Tom prilikom pošteno te oderu- platiš razvijanje filma, svaku fotku posebno (biraš format, mat ili peskareno) i dobiješ celofanski album da u njega staviš slike na kojima su ti crvene oči, faca k’o u teleta ili neki prolaznik šeta kroz kadar u najboljem slučaju.

... na biciklu

Ljudi moji, ništa gore nego videti odraslog čoveka na biciklu. Mator konj, a ponaša se kao dete. Vožnja bicikla jedino i ima smisla kada si klinac. Zapravo, to je jedan od najboljih alata da te uvede u svet muškosti. Prvo, učiš nešto o razbijenom nosu, kolenima, laktovima i ostalim delovima osovinskog skeleta. Drugo, mnogo naučiš iz činjenice da si zbog one male iz ulice do pokušao da voziš na zadnjem točku, međutim, nisi video vremešnu komšinku koja je sa cegerom krenula na pijac.

... na biciklu

Ljudi moji, ništa gore nego videti odraslog čoveka na biciklu. Mator konj, a ponaša se kao dete. Vožnja bicikla jedino i ima smisla kada si klinac. Zapravo, to je jedan od najboljih alata da te uvede u svet muškosti. Prvo, učiš nešto o razbijenom nosu, kolenima, laktovima i ostalim delovima osovinskog skeleta. Drugo, mnogo naučiš iz činjenice da si zbog one male iz ulice do pokušao da voziš na zadnjem točku, međutim, nisi video vremešnu komšinku koja je sa cegerom krenula na pijac. Dok si ustajao i pravio se da te poderani laktovi i prelom podlaktice ne bole, mnogo si naučio o tome kako praviti budalu od sebe, a da te istovremeno podsmeh koji slutiš kod komšinke dok odlazi sa onim zalizanim maminim sinom ne ubije.
Kada odrasteš, vožnja bicikla je ultimativna sramota. Svi pravi muškarci će gledati sumnjičavo te tipuse koji se u uskim šorcićima švrćkaju po magistrali, ubeđeni da rade nešto važno. Da penzionere koji krivudaju sredinom saobraćajnice i dovode do ludila poštene vozače motornih vozila i ne pominjem. Jednom sam sa bratom krenuo u Bajinu Baštu. Negde posle Užica, dva takva kretena u helankama su vozila jedan do drugog. Na svu upotrebu sirene moga brata, ovaj levi je odgovarao levom rukom, pokazujući da ih preteknemo.
E, ovo je bicikl koga se ni pravi muškarac ne bi sramio, a još bi onaj efekat leve ruke i pojačao srednjim prstom... U pitanju je jedan model nakurčenih Holanđana. Bicikl ručne izrade sa titanijumskim ramom... Spyker and Koga Aeroblade bicycle...
Dakle, maza ima titanijumski ram i aluminijumsku prednju viljušku. Točkovi su od karbona presvučenog aluminijumom, a sedište i držači za ruke od ekskluzivne Hulshof kože. Na bicikl je ugrađena specijalna verzija Rohloff menjača sa 14 brzina, a težak je svega 12,8kg. Točkovi i blatobrani podsećaju na avionsku elisu, a boje i inspiracija potiču od Spyker C8 GT2R modela automobila. Na našu žalost, proizvedeno je samo 50 i koštaju 10 i po hiljada evra (pojedinačno). Ako ti se ikada ukaže prilika da ga voziš, slobodno se opusti sa srednjim prstom, a do tada trpi kretene u helankama.

Srodne duše- utopija nesrećnih?

Piše: Sonja Martić

Skoro svi znamo ko je bio Platon- filozof iz zlatnog doba starogrčke kulture. Elem, pomenuti filozof je u svom delu ’Gozba’ izneo teoriju koja je zakomplikovala život ostatku planete. Evo o čemu se radi. Nekada davno, tvrdi Platon, nisu postojali polovi (u smislu muško-ženskog sveta). Postojalo je samo jedno biće, koje je u sebi sadržalo i muški i ženski reproduktivni organ. A onda su bogovi odlučili da ih razdvoje, i tako su nastali muškarci i žene. Poenta ove podele se sastoji u tome da svako biće traga tokom života sve dok ne nađe svoju davno izgubljenu polovinu. Obzirom da se Platonu pripisuje nadaleko poznata ’teorija ideja’, ovo zvuči doista ozbiljno, međutim, treba dodati da su filozofi toga doba delovali pod velikim količinama vina.

U tvome oku slike su jasne...

Da li je neko nekada bio na krovu Beograđanke, pruža se divan pogled niz Srpskih vladara, ka obližnjim zgradama i Slaviji... A i ko ne misli da je Zajcev legenda?! Međutim, Zajcev je samo najpoznatiji, doduše i Sovjet, pa time i najdraži nam snajperista. Ko su, dakle, najbolji u svom poslu?...

Bez starca nema džeparca

Piše: Sonja Martić

"Keva, ćale, ovo je moj dečko. Znam, niste očekivali ovo od mene, ali, tako je kako je, i ja ga volim. Kao što vidite, drži se dobro, a i mlad je duhom, baš smo pre neki dan gledali "Maratonce". Mama, šta ti je, hoćeš čašu vode? Inače, rešili smo da živimo zajedno...u njegovom saloncu, naravno. Jesam li rekla da me njegova unučica obožava? Ćale, šta je sad? Ćale, nemoj harpun molim te, ispašće da smo neki divljaci! Čovek je zaboravio da ponese nitroglicerin, zar treba na duši da ga nosimo?"

Oblici života u GSP-u, deo drugi

Piše: Filip Živanić

Kako čitaoci ne bi bili zbunjeni, mala napomena na početku. Autor ovog teksta namerno nije, ni u prethodnom ni u ovom tekstu obradio Švercere ( Transportum gratis ). Šverceri su veći stepen (carstvo) pa samim tim u sebe obuhvataju sve vrste ili, tačnije, sve vrste su Šverceri.

Autobus je lagano oduzimao gas i ulazio u stanicu. Pored tebe je, maltene lebdeći, proletela još jedna od vrsta iz GSP kazamata.

Da l' sam ja bir'o biro il je biro mene bir'o

Jebiga, nisi imao sreće, rodio si se u Srbiji. Što kaže Crni Guja, nekako se boriš sa činjenicom da nisi aristokrata milioner sa seksualnim kapacitetom raspomamljenog nosoroga. Životariš tako, svaki dan ti je gori od prethodnog, ali, boli te uvo, bar je bolji od sledećeg. Kada si upisivao fakultet, niko ti nije rekao da će tvoja diploma jedinu upotrebnu vrednost imati kada joj tvoj stari doda četiri daščice i staklo, odnosno, urami je (dobro, sada će se javiti neki „pragmatični“ sa genijalnim savetima tipa „ČOVEK SE MORA SNAĆI“, ali pretpostavimo da si igrao na kartu obrazovanja da ne bi morao da budeš jebeni Del Boj). E, vidiš, ovi ljudi te teraju da razmisliš da li je biti na birou tako loše...

Kako nisam postala pionir

Nek’ mi Bog oprosti, oduvek sam mrzela pokojnu učiteljicu. Iako sam naučila da čitam sa 3,5 godine, a neki moji drugovi da sabiraju i gledaju na sat pre polaska u školu, to nije bilo dovoljno da dobijemo epitet ’zlatne dece’ koji su imali potomci advokatskih i sudijskih porodica. Na sve to, matora veštica me uvek izvaljivala kako crtam krišom na času matematike, a na svim časovima osim srpskog i likovnog jedem pogačice ispod klupe. Jednom je zvala moju majku da joj kaže da su mi ’oči na zejtinu’, jer je sva deca slušaju dok predaje a samo ja zveram okolo (ako već ne jedem ili crtam).

Mali veliki ljudi

1. Mahatma Gandi – 160cm – Simpatični nenasilni čovečuljak koji je postao Otac indijske nacije. Često se zaboravlja da iza svakog njegovog nenasilnog akta stoji nekoliko nasilnih koji podrazumevaju eksplozivne naprave i neke zajebane ljude sa vatrenim oružjem.