Piše: Nenad Pešić
Bilo je to negde početkom osamdesetih godina, na času geografije u jednoj potpuno običnoj engleskoj školi, kada je profesor na delu uhvatio potpuno neobičnog dečaka kako vežba svoj potpis, uz obrazloženje: „Jednog dana biću poznati fudbaler“... I postao je…
Pol Džons Gaskojn rođen je 27. maja 1967. godine u Gejtshedu i kako to već biva, svoj veliki fudbalski talenat pokazivao je od malih nogu. Kažu da se nije razdvajao od fudbalske lopte koju je šutirao u parkiću, na ulici, pre škole, posle škole, leti, zimi… Shvatili ste poentu, nadam se…
Njegov talenat primetili su fudbalski skauti, pa su usledile probe u Ipsviču, Midlzbrou i Sautemptonu, ali bez uspeha. Ipak, sa samo 13 godina, Gaza pronalazi prvi pravi angažman u Njukaslu. Igrao je za mlađe selekcije tima, a kao kapiten omladinaca osvaja i FA kup. Nakon brilijantnih partija dobio je ponudu menadžera Džeka Čarltona – smršaj za dve nedelje i igraćeš u prvom timu. Gaza je ozbiljno shvatio svoj problem sa težinom, pakleno radio i zaslužio debi u prvenstvenoj utakmici protiv KPR-a. Bilo je to 13. aprila 1985. godine. Istinski istorijski datum za engleski fudbal.
Uspon u fudbalskom svetu na žalost nije bio praćen uspesima van sporskih igrališta. Naime još od ranog detinjstva kod Gaze se rađa depresivno kompulsivni poremećaj. Teško odrastanje, siromaštvo i odvojenost od oca koji je radio u Nemačkoj ostavili su trag na njegovoj psihi, a stvari su se dodatno pogoršale kada je prisustvovao nesreći u kojoj gine mlađi brat njegovog druga. U svojoj autobiografiji Gaza ističe da u tom periodu prvi put primećuje tikove i elemente opsesivno kompulsivnog ponašanja. Sve češće učestvuje u sitnim krađama, počinje da pije i postaje zavisan od klađenja i slot mašina.
Bilo je pitanje vremena kada će se njegovi privatni problemi odraziti i na fudbalsku karijeru. U Njukaslu nisu dugo čekali na prvi Gazin „biser”. Mladi fudbaler uhapšen je zbog sudelovanja u saobraćajnoj nesreći sa svojim nerazdvojnim alkos drugom Džimijem Gardnerom. Naime, pregazio je pešaka… Ukradenim autom… Bez vozačke dozvole... Šta, kao da je imao vozačku sve bi bilo ok? Ipak čelnicima Njukasla ova situacija nije bila nimalo prijatna, pa je Gaza dobio poslednje upozorenje. I nije mario previše… Iznerviran na treningu seo je u traktor za košenje trave i zakucao ga u zid svlačionionice, iskočivši iz istog u poslednjem trenutku. Time je simbolično okončao karijeru među „Svrakama”, a na kraju sezone 1987/88. biva proglašen za najboljeg mladog igrača lige.
Prvo Liverpul, a onda i Mančester Junajted stupaju u pregovore sa mladim fudbalerom. Kada se činilo da će pojačati redove Crvenih Đavola u trku se uključuje Totenhem. Tim iz Londona u poslednjem času dobija Gazin potpis, jer kupuje kuću za Gazinu porodicu.
U Totenhemu se afirmiše kao jedan od najboljih fudbalera u zemlji i dobija poziv za nacionalni tim. Za Gordi Albion debitovao je 1988. godine u utakmici protiv Danske. Kao oslonac reprezentacije učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. Ostale su upamćene njegove suze kada je u polufinalu protiv Nemačke dobio parni žuti karton, što je automatski značilo da će propustiti eventualno finale. Plakao je Gaza kao malo dete, a sa njim i cela Engleska jer su u finale ipak otišli Nemci.
U sezoni 1990/91. predvodio je Totenhem do finala FA kupa, postigavši 6 golova, od kojih je najznačajniji gol iz slobodnog udarca u polufinalu protiv Arsenala. U finalu je doživeo tešku povredu, pa je osvajanje kupa pratio iz bolnice. Propustio je čitavu sezonu 1991/92. a povredu kolena dodatno je pogoršao tučom u noćnom klubu. Dugotrajna odvojenost od terena loše je uticala na Gazin privatni život. Višak slobodnog vremena posvećuje svojim porocima, a na mala vrata u njegov život ulazi i kokain…
Nakon Totenhema, Gaza potpisuje za rimski Lacio, gde ostaje od 1992. do 1995. godine. Pri dolasku u Italiju, nošen krilaticom: „Kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin”, hvata mladu novinarku za guzu, čisto da sedma sila zna sa kim ima posla. Epizoda u Laciju bila je obeležena promenljivom formom i čestim povredama. U 47 nastupa dao je svega 6 golova. Iz ovog perioda ostali su upamćeni gol Romi u 89. minutu gradskog derbija i intervju dat Norveškoj televiziji. Na pitanje šta uoči duela nacionalnih timova ima da poruči gledaocima u Norveškoj, Gaza je jednostavno rekao: „ Fuck off, Norway!”… Kratko i jasno.
Posle epizode u Italiji Gaza se vraća u Britaniju, tačnije Škotsku, gde potpisuje za Rendžers. Bio je to povratak u velikom stilu… Već u prvom „Old firm” derbiju daje gol Seltiku, nakon što je sa loptom pretrčao skoro čitav teren. Par utakmica kasnije, protiv Hibernijana pokazao je žuti karton sudiji. Arbitru je karton ispao iz džepa, džentlmen kakav jeste, Gaza ga je pokupio, pretrčao par metara i pokazao ga deliocu pravde, koji šalu nije primio najbolje. Uzeo je karton i okrenuo ga ka nasmejanom Gazi. Te godine biva proglašen za najboljeg igrača lige, a Rendžers osvaja titulu, isto kao i naredne sezone koju je Gaza obeležio lucidnošću na terenu. Ali bukvalno… Gol postignut Seltiku proslavlja ispred protivničkih navijača, imitirajući sviranje frule, inače simbola Narandžastog reda i protestanata… Što ne bi bilo tako strašno da navijači Seltika nisu tradicionalno katolici. Da dočaram, to bi bilo kao da brat Pantela da gol Dinamu i digne 3 prsta na par metara od tribine sa Bad blue boys-ima. Da izneveruješ… Kazne od strane kluba i Fubalske asocijacije bile su novčane, a neki su hteli otići i korak dalje, pa je pored uobičajenih pretnji Seltikovaca dobio i pretnje smrću od I.R.A.
U ovom periodu karijere Gaza je jedan od nosilaca igre nacionalnog tima. Evropsko prvenstvo 1996. godine održavalo se u Engleskoj, pa su očekivanja nacije bila jako visoka. Sve oči javnosti bile su uprte u Gazu, a imale su šta da vide. Tokom priprema za Euro u tabloidima se pojavila slika pijanih Šeringema, Mekmanamana i Gaskojna kako cirkaju u zubarskim stolicama. Da, zubarskim… Prašina se taman slegla, ali Gazina reč je morala biti poslednja… Gol postignut na Euru protiv Škotske proslavio je „zubarskom stolicom”, naime legao je na travu a saigrači su mu sipali vodu u usta. Kao i većina velikih takmičenja kada je Engleska u pitanju i ovo je završeno jedanaestrecima i suzama. Gordi Albion zadržan je u polufinalu, a Gaza je uvršten u idealnu momčad šampionata.
No, život ide dalje, Gaza ostaje u nacionalnom timu i u narednom ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1998. godine. U to vreme selektor Engleske, iz nekog razloga bio je Glen Hodl. Njegova era obeležena je nedisciplinom. Tri puta pogađajte ko je bio najgori od „sve dece”? O da, Gaza! Nakon jedne utakmice na Vembliju, Gaza je otišao u obližnji pab na pivo u punoj sportskoj opremi. Samo je išetao sa terena pravo u pab. Čoveku se pripilo pivo… Ali to nije sve, tokom povratka sa turneje u Aziji, Fauler i Gaza seli su za komande aviona, na šta su drugi reprezentativci odgovorili tako što su prešli na jednu stranu letelice, skakali i pevali “srušićemo avion”… Jadno osoblje avio kompanije nemo je posmatralo. Igrači su se kockali, opijali a ostaje upamćeno i kada su grupno šatirali kosu. Neko je morao platiti cenu nedisciplini. Da bi umirio novinare Hodl je svalio krivicu na Gazu i izostavio ga sa spiska putnika na Svetsko prvenstvo. Gazin odgovor bio je jasan, polupao mu je hotelsku sobu. Engleska je prošla je neslavno, a i Hodl je uskoro ostao bez posla…
Ipak Gazina reprezentativna karijera bila je okončana, a i klupska kreće silaznom putanjom. Nakon Rendžersa, Gaza prelazi u Midlzbro, Everton i Barnsli. Ni u jednom klubu ne beleži partije na svom prepoznatljivom nivou, ali uspešno puni stubce žute štampe. Noći i dane provodio je po pabovima, jedne je otvarao a druge zatvarao, a znao je i potpuno go šetati ulicama. Bogatstvo do kog je relativno brzo došao vremenom postaje sve manje zahvaljujući kocki i drogi. Gaza je dnevno trošio više hiljada funti na kokain. Priča se da je strogo uzimao 16 ili 19 linija, a sav preostali kokain bi odmah bacio. Protiv malera valjda...
Strpljenje sa Gazom izgubili su svi, prvo supruga koja je pobegla glavom bez obzira, a zatim i fudbalski menadžeri, tako da je nov angažman pronašao u dalekoj Kini gde je odigrao 4 utakmice za Ganžu i postigao 2 gola. Nakon kineske avanture, nova Gazina adresa bila je klinika za odvikavanje od alkohola, a zatim Boston Junajted, tada član engleske 5. lige za koji je odigrao 5 utakmica bez postignutog gola. Tačka na slavnoj karijeri bila je epizoda igrača – menadžera u petoligašu Kiteringu, koja je trajala čitavih 39 dana.
Kraj fudbalske karijere, nije značio i kraj problema za Gazu. Nekoliko puta proveo je noć u zatvoru, zbog incidentnog ponašanja. Učestvovao je u „reality” programima i išao na turneju sa rok bendom Iron Maden. Lečio se od alkoholizma i drugih oblika zavisnosti, kao i depresije. Tokom rehabilitacije 2008. godine, tri puta mu je stalo srce, ali se Gaza izvukao. Više puta je pokušao samoubitstvo, na sreću svih obožavatelja bezuspešno. Povređen je u saobraćajnoj nesreći 2010-e, kada je na njegov auto naletela pijana žena. Ko ne zna šta je ironija, sada zna.
I to je to… Gaza danas vodi relativno miran život u krugu porodice. Slobodno vreme provodi igrajući golf, a tek po nekad da neki intervju i čini se da je konačno pobedio svoje demone. Ostaje pitanje kakve bi fudbalske visine dosegao da se sa njima izborio ranije? I za kraj jedan citat: „Ove sezone sam 14 puta dobio žuti karton – za 7 sam kriv, ostalih 8 su sporni”… Ma Gaza je Gaza, ko ga ne voli, marš u Norvešku …
Pol Džons Gaskojn rođen je 27. maja 1967. godine u Gejtshedu i kako to već biva, svoj veliki fudbalski talenat pokazivao je od malih nogu. Kažu da se nije razdvajao od fudbalske lopte koju je šutirao u parkiću, na ulici, pre škole, posle škole, leti, zimi… Shvatili ste poentu, nadam se…
Njegov talenat primetili su fudbalski skauti, pa su usledile probe u Ipsviču, Midlzbrou i Sautemptonu, ali bez uspeha. Ipak, sa samo 13 godina, Gaza pronalazi prvi pravi angažman u Njukaslu. Igrao je za mlađe selekcije tima, a kao kapiten omladinaca osvaja i FA kup. Nakon brilijantnih partija dobio je ponudu menadžera Džeka Čarltona – smršaj za dve nedelje i igraćeš u prvom timu. Gaza je ozbiljno shvatio svoj problem sa težinom, pakleno radio i zaslužio debi u prvenstvenoj utakmici protiv KPR-a. Bilo je to 13. aprila 1985. godine. Istinski istorijski datum za engleski fudbal.
Uspon u fudbalskom svetu na žalost nije bio praćen uspesima van sporskih igrališta. Naime još od ranog detinjstva kod Gaze se rađa depresivno kompulsivni poremećaj. Teško odrastanje, siromaštvo i odvojenost od oca koji je radio u Nemačkoj ostavili su trag na njegovoj psihi, a stvari su se dodatno pogoršale kada je prisustvovao nesreći u kojoj gine mlađi brat njegovog druga. U svojoj autobiografiji Gaza ističe da u tom periodu prvi put primećuje tikove i elemente opsesivno kompulsivnog ponašanja. Sve češće učestvuje u sitnim krađama, počinje da pije i postaje zavisan od klađenja i slot mašina.
Bilo je pitanje vremena kada će se njegovi privatni problemi odraziti i na fudbalsku karijeru. U Njukaslu nisu dugo čekali na prvi Gazin „biser”. Mladi fudbaler uhapšen je zbog sudelovanja u saobraćajnoj nesreći sa svojim nerazdvojnim alkos drugom Džimijem Gardnerom. Naime, pregazio je pešaka… Ukradenim autom… Bez vozačke dozvole... Šta, kao da je imao vozačku sve bi bilo ok? Ipak čelnicima Njukasla ova situacija nije bila nimalo prijatna, pa je Gaza dobio poslednje upozorenje. I nije mario previše… Iznerviran na treningu seo je u traktor za košenje trave i zakucao ga u zid svlačionionice, iskočivši iz istog u poslednjem trenutku. Time je simbolično okončao karijeru među „Svrakama”, a na kraju sezone 1987/88. biva proglašen za najboljeg mladog igrača lige.
Prvo Liverpul, a onda i Mančester Junajted stupaju u pregovore sa mladim fudbalerom. Kada se činilo da će pojačati redove Crvenih Đavola u trku se uključuje Totenhem. Tim iz Londona u poslednjem času dobija Gazin potpis, jer kupuje kuću za Gazinu porodicu.
U Totenhemu se afirmiše kao jedan od najboljih fudbalera u zemlji i dobija poziv za nacionalni tim. Za Gordi Albion debitovao je 1988. godine u utakmici protiv Danske. Kao oslonac reprezentacije učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine. Ostale su upamćene njegove suze kada je u polufinalu protiv Nemačke dobio parni žuti karton, što je automatski značilo da će propustiti eventualno finale. Plakao je Gaza kao malo dete, a sa njim i cela Engleska jer su u finale ipak otišli Nemci.
U sezoni 1990/91. predvodio je Totenhem do finala FA kupa, postigavši 6 golova, od kojih je najznačajniji gol iz slobodnog udarca u polufinalu protiv Arsenala. U finalu je doživeo tešku povredu, pa je osvajanje kupa pratio iz bolnice. Propustio je čitavu sezonu 1991/92. a povredu kolena dodatno je pogoršao tučom u noćnom klubu. Dugotrajna odvojenost od terena loše je uticala na Gazin privatni život. Višak slobodnog vremena posvećuje svojim porocima, a na mala vrata u njegov život ulazi i kokain…
Nakon Totenhema, Gaza potpisuje za rimski Lacio, gde ostaje od 1992. do 1995. godine. Pri dolasku u Italiju, nošen krilaticom: „Kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin”, hvata mladu novinarku za guzu, čisto da sedma sila zna sa kim ima posla. Epizoda u Laciju bila je obeležena promenljivom formom i čestim povredama. U 47 nastupa dao je svega 6 golova. Iz ovog perioda ostali su upamćeni gol Romi u 89. minutu gradskog derbija i intervju dat Norveškoj televiziji. Na pitanje šta uoči duela nacionalnih timova ima da poruči gledaocima u Norveškoj, Gaza je jednostavno rekao: „ Fuck off, Norway!”… Kratko i jasno.
Posle epizode u Italiji Gaza se vraća u Britaniju, tačnije Škotsku, gde potpisuje za Rendžers. Bio je to povratak u velikom stilu… Već u prvom „Old firm” derbiju daje gol Seltiku, nakon što je sa loptom pretrčao skoro čitav teren. Par utakmica kasnije, protiv Hibernijana pokazao je žuti karton sudiji. Arbitru je karton ispao iz džepa, džentlmen kakav jeste, Gaza ga je pokupio, pretrčao par metara i pokazao ga deliocu pravde, koji šalu nije primio najbolje. Uzeo je karton i okrenuo ga ka nasmejanom Gazi. Te godine biva proglašen za najboljeg igrača lige, a Rendžers osvaja titulu, isto kao i naredne sezone koju je Gaza obeležio lucidnošću na terenu. Ali bukvalno… Gol postignut Seltiku proslavlja ispred protivničkih navijača, imitirajući sviranje frule, inače simbola Narandžastog reda i protestanata… Što ne bi bilo tako strašno da navijači Seltika nisu tradicionalno katolici. Da dočaram, to bi bilo kao da brat Pantela da gol Dinamu i digne 3 prsta na par metara od tribine sa Bad blue boys-ima. Da izneveruješ… Kazne od strane kluba i Fubalske asocijacije bile su novčane, a neki su hteli otići i korak dalje, pa je pored uobičajenih pretnji Seltikovaca dobio i pretnje smrću od I.R.A.
U ovom periodu karijere Gaza je jedan od nosilaca igre nacionalnog tima. Evropsko prvenstvo 1996. godine održavalo se u Engleskoj, pa su očekivanja nacije bila jako visoka. Sve oči javnosti bile su uprte u Gazu, a imale su šta da vide. Tokom priprema za Euro u tabloidima se pojavila slika pijanih Šeringema, Mekmanamana i Gaskojna kako cirkaju u zubarskim stolicama. Da, zubarskim… Prašina se taman slegla, ali Gazina reč je morala biti poslednja… Gol postignut na Euru protiv Škotske proslavio je „zubarskom stolicom”, naime legao je na travu a saigrači su mu sipali vodu u usta. Kao i većina velikih takmičenja kada je Engleska u pitanju i ovo je završeno jedanaestrecima i suzama. Gordi Albion zadržan je u polufinalu, a Gaza je uvršten u idealnu momčad šampionata.
No, život ide dalje, Gaza ostaje u nacionalnom timu i u narednom ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1998. godine. U to vreme selektor Engleske, iz nekog razloga bio je Glen Hodl. Njegova era obeležena je nedisciplinom. Tri puta pogađajte ko je bio najgori od „sve dece”? O da, Gaza! Nakon jedne utakmice na Vembliju, Gaza je otišao u obližnji pab na pivo u punoj sportskoj opremi. Samo je išetao sa terena pravo u pab. Čoveku se pripilo pivo… Ali to nije sve, tokom povratka sa turneje u Aziji, Fauler i Gaza seli su za komande aviona, na šta su drugi reprezentativci odgovorili tako što su prešli na jednu stranu letelice, skakali i pevali “srušićemo avion”… Jadno osoblje avio kompanije nemo je posmatralo. Igrači su se kockali, opijali a ostaje upamćeno i kada su grupno šatirali kosu. Neko je morao platiti cenu nedisciplini. Da bi umirio novinare Hodl je svalio krivicu na Gazu i izostavio ga sa spiska putnika na Svetsko prvenstvo. Gazin odgovor bio je jasan, polupao mu je hotelsku sobu. Engleska je prošla je neslavno, a i Hodl je uskoro ostao bez posla…
Ipak Gazina reprezentativna karijera bila je okončana, a i klupska kreće silaznom putanjom. Nakon Rendžersa, Gaza prelazi u Midlzbro, Everton i Barnsli. Ni u jednom klubu ne beleži partije na svom prepoznatljivom nivou, ali uspešno puni stubce žute štampe. Noći i dane provodio je po pabovima, jedne je otvarao a druge zatvarao, a znao je i potpuno go šetati ulicama. Bogatstvo do kog je relativno brzo došao vremenom postaje sve manje zahvaljujući kocki i drogi. Gaza je dnevno trošio više hiljada funti na kokain. Priča se da je strogo uzimao 16 ili 19 linija, a sav preostali kokain bi odmah bacio. Protiv malera valjda...
Strpljenje sa Gazom izgubili su svi, prvo supruga koja je pobegla glavom bez obzira, a zatim i fudbalski menadžeri, tako da je nov angažman pronašao u dalekoj Kini gde je odigrao 4 utakmice za Ganžu i postigao 2 gola. Nakon kineske avanture, nova Gazina adresa bila je klinika za odvikavanje od alkohola, a zatim Boston Junajted, tada član engleske 5. lige za koji je odigrao 5 utakmica bez postignutog gola. Tačka na slavnoj karijeri bila je epizoda igrača – menadžera u petoligašu Kiteringu, koja je trajala čitavih 39 dana.
Kraj fudbalske karijere, nije značio i kraj problema za Gazu. Nekoliko puta proveo je noć u zatvoru, zbog incidentnog ponašanja. Učestvovao je u „reality” programima i išao na turneju sa rok bendom Iron Maden. Lečio se od alkoholizma i drugih oblika zavisnosti, kao i depresije. Tokom rehabilitacije 2008. godine, tri puta mu je stalo srce, ali se Gaza izvukao. Više puta je pokušao samoubitstvo, na sreću svih obožavatelja bezuspešno. Povređen je u saobraćajnoj nesreći 2010-e, kada je na njegov auto naletela pijana žena. Ko ne zna šta je ironija, sada zna.
I to je to… Gaza danas vodi relativno miran život u krugu porodice. Slobodno vreme provodi igrajući golf, a tek po nekad da neki intervju i čini se da je konačno pobedio svoje demone. Ostaje pitanje kakve bi fudbalske visine dosegao da se sa njima izborio ranije? I za kraj jedan citat: „Ove sezone sam 14 puta dobio žuti karton – za 7 sam kriv, ostalih 8 su sporni”… Ma Gaza je Gaza, ko ga ne voli, marš u Norvešku …
Нема коментара:
Постави коментар