 |
| Aleksandar Bazarin, Tišina |
Da nema tvoje reči, Bog bi ostario.
Samo anđeli gluvi
tvog glasa čuju.
Nož si uplašeni u mom telu...
O, ludo si nebo,
nebo zaljubljeno -
Pišem ti pesmu da prećutim Reč -
neme se stihove
mučiš da čuješ.
Zaklonjena od sebe
i mene,
i kapi mastila,
k'o od zagrljaja kog
da izgovoriš ne umeš.
Reči mi
jedna na drugu laju.
Možda sam dane udvojene
snevao,
Možda sam ti nebo,
posejano najlepšom baštom,
krao
al' sam zbog tebe
iskreno pevao.
Нема коментара:
Постави коментар