Zagledan u sutra

Dok hodam kroz polje rascvetalih smrti,

svaki cvet miriše na budućnost blisku.

Ova zemlja samo

slaže snove mrtve,

metar,

po metar...

U zagrobnu nisku.

Razbijeni se pogledi prosuli po putu,

staklo od očiju tragove pokriva.

A snovi uporno,

metar,

po metar...

Padaju od budućeg,

preozbiljnog štiva.

Ja sam zver svoga srca,

samo jedan blesak -

kakvu pravi štetu.

Okružiće vas neobično cveće,

iz moje će smrti

nići podsmeh svetu!