BIG BROTHER

"... Koračao je hodnikom obloženim belim pločicama, s osećanjem da hoda po suncu, i s naoružanim stražarom za leđima. Dugo očekivani metak mu je prodirao u mozak.

On se zagleda u ogromno lice. Četrdeset godina mu je trebalo da sazna kakav je to osmeh sakriven ispod crnih brkova. O svirepog, nepotrebnog nesporazuma! O svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz nos mu pocuriše dve suze s mirisom džina. Ali bilo je u redu, sve je bilo u redu, borba je bila završena. Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Voleo je Velikog Brata." (Džordž Orvel, 1984.)

Sneg to prekriva

Godinama ga je posmatrao kroz prozor. Za sve druge bio je preteća gomila kamena i leda. Za njega, lep kao san. I zaista, samo je o njemu sanjao... Već godinama. Uvek je sedeo pored prozora i posmatrao ga. Znao je da je vrh samo njegov i da će ga jednom osvojiti. Da će se popeti. Pogled kroz prozor počinjao je da boli. A ipak je gledao. Budio se noću. Mlatarao rukama. Hvatao se za imaginarne, a ipak tako stvarne izbočine u kamenu i ledu. Zatim je padao nazad u još dublji san. Ujutru bi opet sedao pored prozora i govorio sebi: "Moram ga osvojiti".

I tako godinama.

Ona je jednog dana samo otišla. Nije ni primetio. u stvari, nije se sećao ni kada je prvi put došla. Učinilo mu se da je u njenim očima video malo odsjaja njegovoh vrha. Prevario se. Bila je obična. Kao i sve druge. Samo je led stvarno sijao. Mora ga osvojiti.

I tako godinama...

...Još samo jedan dan. Toliko će mu trebati. Krenuo je pre mesec dana. O svom vrhu nije znao ništa. Znao je samo šta mora. Samo on zna šta je sve preživeo. Disao led. Ostavljao malo sebe na svakom kamenu. I kako Sunce boli kada zaslepljuje, a ne greje. Još samo jedan korak.

Stigao je. Obuhvatio je pogledom svoj vrh. Ovoga puta odozgo. Došetao je do ivice provalije. Ispred njega ambis. Ispod njega oblak.

Zakoračio mu je u susret.

Sneg to prekriva.

“Kako sam otkrio da nisam demokrata” (ili “Buba u supi”)

(Ova priča je zasnovana na istinitom događaju i svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je namerna)

Primum vivere, deinde philosophare - ručak u menzi studentskog doma “NN” (proizvoljno izabrati dom - nećete pogrešiti).

Kibuci

"U Izraelu oko 4% pučanstva stanuje u otprilike 240 kibuca. Te zajednice imaju prosečno 200-700 stanovnika, a ekonomska im je osnovica zemljoradnja, uz nešto lake industrije. Kibuci se temelje na marksističkom načelu "svaki prema sposobnostima - svakome prema potrebama", a ideja vodilja im je stvaranje egalitarnog društva. Imovina kao što su strojevi, zgrade(...) u zajedničkom je vlasništvu. Potrepštine kao što su odjeća, obuća i predmeti za osobnu higijenu dijele se članovima prema njihovim potrebama. Usluge kao što su kuhanje, pranje rublja i odgoj i školovanje dece besplatne su i dostupne svima. Plaće kao takve, i prema tome i razlike u plaćama, ne postoje. Stratifikacija u kategorijama bogatstva dakle ne postoji..." ^*

* Haralambos Michael, "Uvod u sociologiju", GLOBUS, Zagreb, str. 48-49.